„AI alati se sve više koriste u medijima. Pre svega u proizvodnji sadržaja. To zabrinjava urednike i novinare, jer otvara etička pitanja zbog širenja lažnih vesti, ali i zato što će mnoge redakcije zameniti novinare veštačkom inteligencijom. Nije sve tako crno. Želim da na upotrebu novih tehnologija u medijima gledam sa više optimizma“, rekao je Dušan Žarković, izvršni direktor Instituta za politku i ekonomiju Jugoistočne Evrope (IPESE) iz Beograda.

On je, učestvujući u panel diskusiji „Veštačka inteligencija i budućnost medija“, u organizaciji Transatlantske liderske mreže (TLN) iz Vašingtona, istakao da upotreba veštačke inteligencije može da pomogne medijima da bolje upoznaju svoju publiku i da im priđu na novi način. „Kroz AI alate možete da napravite mikro segmentaciju svoje publike i da personalizujete sadržaje koje nudite svojim korisnicima. To je posebno važno za manje medije, kao što je nedeljnik Vreme, koji možda nemaju najviše poseta, ali su u svojim sredinama veoma uticajni. Oni proizvode sadržaje za donosioce odluka, za ljude višeg obrazovanja, sa višim platama, i većim uticajem na političke i društvene procese“, rekao je Žarković, čija je porodica većinski akcionar nedeljnika Vreme iz Beograda, najstarijeg privatnog magazina u Srbiji i na Balkanu, koji je ove godine obeležio 33 godine postojanja.

„Ako tim ljudima ponudite pravi sadržaj u pravom trenutku, sadržaj koji će odgovoriti njihovim specifilčnim potrebama, oni će za takav sadržaj biti spremni i više da plate“, naveo je on i dodao da nove tehnologije stvaraju i nove prilike za „monetizaciju“ medijskog sadržaja.

Žarković je ukazao da je suština u analizi i upravljanju podacima. „U ovom trenutku svi podaci o korisnicima medijskih sadržaja su kod Mete, Gugla i na platformi X Ilona Maska, jer su društvene mreže najveći generator saobraćaja koji dolazi na veb portale medijskih kuća. Cukerberg i Mask bolje poznaju navike čitalaca Njuzvika i Vremena od ljudi koji ove medije uređuju i njihovih vlasnika“, rekao je Žarković.

„Ne treba da se ljutimo na big tech kompanije. One rade svoj posao, a mi treba da radimo svoj i da se trudimo da prevaziđemo te izazove. Za medijske konglomerate koji imaju sredstva da razvijaju sopstvene AI alate, to možda ne predstavlja veliki problem, ali kada su u pitanju mali nezavisni mediji, takvi poduhvati nisu lako ostvarivi, i plašim se da će to samo još više produbiti jaz između velikih i malih medija“, rekao je Žarković.

„Verujem da nove tehnologije donose novu vrednost medijskom biznisu. Ne treba da se plašimo novih tehnologija, već treba da ovladamo njima i koristimo ih da unapredimo svakodnevno poslovanje. Veštačka inteligencija može da pomogne medijima da optimizuju svoje poslovanje, da bolje upoznaju svoje korisnike i ostvare više prihode“, naveo je on dodavši da viši prihodi za medije znače veću samostalnost uređivačke politike.

On je istakao da odgovorna upotreba AI alata u novinarstvu ima i svoju važnu društvenu komponentu. „U vremenu kada novinari ostaju bez posla, individualni novinari uz upotrebu AI alata mogu da pronađu svoje „korisničke niše“ gde će plasirati sadržaje. To znači da novinari neće morati da menjaju profesiju, zarađivaće od svog znanja, i sačuvaće svoj identitet i važnu društvenu ulogu“, zaključio je Žarković.

Na panelu „Veštačka inteligencija i budućnost medija“, pored Dušana Žarkovića, učestvovali su Metju Tostevin, urednik globalnih standarda magazina Njuzvik, Lora Oven, iz Nojman laboratije za medije Univerziteta Harvard, Klejton Vajmers, izvršni direktor američkog biroa Reportera bez granica, a diskusiju je moderirao Šon Voterman, sajber reporter magazina Njuzvik.