Francuski birači udružili su se da spreče Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen da preuzme vlast. Izlaznost birača na juče održanom drugom krugu vanrednih parlamentarnih izbora bila je 66,6% (u odnosu na 46,2% 2022. godine), što je brojka koja najbolje odražava visoke političke i društvene uloge ovih izbora.

Pre samo nedelju dana, izgledalo je da Makron ide ka katastrofi, jer njegovi vanredni izbori ne samo da nisu zaustavili Marin Le Pen, već su njenu stranku doveli na korak od vlasti. Do nedelje uveče, njegova centristička koalicija ipak je ‘’sprečila najgore’’ i opstala kao parlamentarna snaga, iako u značajno smanjenom formatu. Ipak, realnost je da je krajnja desnica sada jača, a liberali slabiji. Pre vanrednih izbora, predsednik je imao najveću grupu u parlamentu. Sada će se naći u situaciji gde će premijer najverovatnije biti opozicioni političar, a njegov autoritet u zemlji i kredibilitet u inostranstvu su narušeni.

Ipak, snažna anti-Le Pen koalicija aktivirana je nakon prvog kruga glasanja, efektivno blokirajući kandidate Nacionalnog okupljanja da dođu na vlast. U nedelju uveče se pokazalo da je RN, sada pod vođstvom Žordana Bardele, obezbedila 143 mesta – povećanje od 54 u odnosu na 2022. godinu, ali značajno manje od 289 potrebnih za većinu.

Rezultati parlamentarnih izbora postavili su pitanje da li politički oslabljeni Pariz još uvek može efikasno da se zalaže za značajne reforme na evropskom nivou. Dok je taktičko glasanje sprečilo većinu krajnje desnice, politički pejzaž ostaje neizvestan.

Dok je RN dobio više mesta, Makronova liberalna koalicija, Ensemble, izgubila je 76 mesta i završila sa 168 poslaničkih mandata. Premijer Gabrijel Atal ponudio je ostavku, iako je i dalje nejasno ko bi ga nasledio. Uprkos izazovima, Makron je izrazio optimizam, rekavši saveznicima da su njihove ideje ostale jake i da podrška birača nije smanjena.

U prvom krugu, održanom 30. juna, kandidati RN u velikom broju slučajeva su vodili u svojim okruzima, ali nisu uspeli da ostvare ubedljive pobede. Visoka izlaznos omogućila je da tri ili čak četiri kandidata u preko 300 okruga prođu u drugi krug. Posle toga, preko 200 kandidata je odstupilo da podrži one koji imaju najveću šansu da pobede RN.

Bardela je u izbornoj noći osudio ono što je opisao kao „neprirodan savez“ između Makrona i levičara, osmišljen da osujeti značajan zamah Nacionalnog okupljanja. Visoki ulozi na izborima privukli su značajan odziv birača, najvećiu poslednje dve decenije, u potpunoj suprotnosti sa uobičajenim padom izlaznosti nakon prvog kruga.

Iako je levica uspela, njihov trijumf je više nego komplikovan. Koalicija, koja se sastoji od radikalnih elemenata kao što su Nepokorena Francuska, Socijalistička partija, Zeleni i Komunistička partija, ostala je jedinstvena u nedelji pred glasanje, ali je otkrila velike unutrašnje podele i nedostatak lidera. Nepokorena Francuska Žan-Luka Melanšona povećala broj svojih predstavnika u Parlamentu, kao i Socijalistička partija. Bez obzira na to, politički pejzaž i dalje je podeljen, a nijedna frakcija ne pokazuje mogućnost formiranja većine. Upravljanje Francuskom pod ovim uslovima biće složeno i prepuno izazova. Levičarski savez i Makronovi liberali složili su se da sarađuju i taktički glasaju da spreče pobedu Marin Le Pen, ali za sada izgleda da je dublja izgradnja koalicije između ovih grupa malo verovatna.

Ukoliko nijedna stranka ne obezbedi većinu, Francuska se suočava sa periodom pregovora i potencijalne nestabilnosti.

Veteranski radikalni levičar Žan-Luk Melanšon zahtevao je da Makron imenuje levičarskog premijera, i time prizna učinak njegove stranke. Međutim, Melanšonova radikalna politika i nevoljnost drugih levičarskih partija da ga u potpunosti podrže komplikuju izglede za ovo. Šira levičarska koalicija — pod zastavom Novog narodnog fronta — već se raspada. Njeni lideri su u nedelju uveče slali oprečne poruke o svojim ciljevima. Dok je Melanšon rekao da će levica primeniti „naš manifest, i ništa osim našeg manifesta“, evropski poslanik Rafael Gluksman, lider manje stranke u koaliciji, delovao je pomirljivije, nudeći „razgovor, debatu i promenu političke kulture.”

Ukoliko nijedna stranka ne obezbedi većinu, Francuska se suočava sa periodom pregovora i potencijalne nestabilnosti. Makron bi mogao da imenuje prelaznu vladu, uz zadržavanje Atala kao premijera.

Evropske reakcije i moguće posledice

„Najgore je izbegnuto“, izjavio je visoki diplomata EU u nedelju uveče, odražavajući olakšanje koje se osetilo u Briselu. Tada je jedino jasno bilo da RN nije uspeo u pohodu da obezbedi većinu u francuskom Parlamentu, uprkos očekivanjima nakon prvog kruga glasanja. Međutim, ovo je samo označilo početak turbulentnog perioda za Francusku, a time i za Nemačku – dva ključna igrača u EU koji se sada bore sa unutrašnjim političkim sukobima.

Pre vanrednih izbora, predsednik je imao najveću grupu u parlamentu. Sada će se naći u situaciji gde će premijer najverovatnije biti opozicioni političar, a njegov autoritet u zemlji i kredibilitet u inostranstvu su narušeni.

Francuska je gurnuta u potencijalno dugotrajni politički ćorsokak koji bi mogao da zaoštri odnose i funkcionisanje EU. Predsednik Makron, koji je ranije bio uticajan u pokretanju agendi EU za trgovinu, odbranu i stratešku autonomiju, sada je dospeo u poziciju da je njegov uticaj oslabljen domaćim izazovima. Domaća previranja dolaze u nezgodnom trenutku, posebno sa mogućnošću drugog Trampovog mandata u SAD-u. Nestabilnost u francuskom parlamentu čini formiranje stabilne i trajne Vlade malo verovatnom, što utiče na procese donošenja odluka u susret predsedničkim izborima 2027.

Evropske diplomate i zvaničnici sada procenjuju posledice francuskih izbornih rezultata na aktivnosti Saveta EU — gde ministri EU pregovaraju o različitim pitanjima. Odsustvo pobede krajnje desnice sprečava trenutne probleme za EU, kao što su potencijalni sukobi oko podrške Ukrajini ili migracione politike, posebno sa vladama poput vlade Viktora Orbana u Mađarskoj. Ipak, samo dan nakon drugog izbornog kruga u Francuskoj, Marin Le Pen i Žordan Bardela priključili su RN novoosnovanoj parlamentarnoj grupi: Patriote za Evropu, koje je osnovao Orban, i time grupu doveli na treće mesto po veličini u Evropskom parlamentu.

Bardela je u izbornoj osudio ono što je opisao kao “neprirodan savez“ između Makrona i levičara, osmišljen da osujeti značajan zamah Nacionalnog okupljanja.

Nedostatak jasne većine mogao bi imati značajne implikacije na proces proširenja Evropske unije, posebno kada je u pitanju Balkan. Francuska je, pod predsednikom Emanuelom Makronom, bila ključni igrač u oblikovanju politika EU, uključujući i strategije proširenja. S obzirom na fragmentaciju do koje će neminivno doći, sposobnost francuske vlade da vodi koherentnu i proaktivnu politiku proširenja EU mogla bi biti ozbiljno otežana.

Rezultati parlamentarnih izbora postavili su pitanje da li politički oslabljeni Pariz još uvek može efikasno da se zalaže za značajne reforme na evropskom nivou. Dok je taktičko glasanje sprečilo većinu krajnje desnice, politički pejzaž ostaje neizvestan. Sledeći koraci u formiranju stabilne vlade biće ključni u oblikovanju budućeg upravljanja Francuske i njene uloge u širem evropskom kontekstu. Predstojeći meseci će biti odlučujući u određivanju načina na koji će se Francuska kretati ovim složenim političkim terenom, balansirajući zahteve različitih političkih frakcija uz rešavanje hitnih nacionalnih i međunarodnih pitanja.

Izvor slike: Dimitar Dilkoff/AFP/Getty Images