Napad teroriste inspirisan antisemitskom propagandom

Nema sumnje da je teroristički napad ispred ambasade Države Izrael u Beogradu, u kom je vehabija terorista hicem iz samostrela u vrat ranio pripadnika Žandarmerije Republike Srbije na radnom mestu, posledica antisemitske propagande koja je sve jača tokom rata na Bliskom istoku. Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope najoštrije osuđuje ovaj bezuman čin i pruža podršku suzbijanju ekstremnih ideologija. 

Napadača su srpske vlasti okarakterisale kao pripadnika ideologije radikalnog islama, a koji je deo šire terorističke grupe. U trenutku dok istraga još traje možemo samo pretpostaviti, u okviru analitičke realizacije, da je napad posledica nasilnog ekstremizma čija je meta bila ambasada Izraela. Jevrejske zajednice širom Evrope podižu stepen bezbednosti, a zajednice poput onih u Francuskoj raspolažu naoružanim obezbeđenjem koje primenjuje tehničke mere fizičkih barijera prilikom dolaska dece u škole i objekte jevrejske zajednice.

A šta su uzroci? 

INSPIRACIJE I POSLEDICE

Antisemitizam kao oblik radikalne interpretacije stvarnosti predstavlja narastajuću bezbednosnu pretnju na evropskom kontinentu. Porastu antisemitizma kao bezbednosne pretnje pogoduje proliferacija dezinformacija, teorija zavera i lažnih vesti koje služe kao osnov ekstremno desnih i ekstremno levih ideologija. Težina objektivne stvarnosti se često uprošćeno interpretira kroz postojanje „zavera“. Objektivne okolnosti kao što je rat protiv Hamasa u pojasu Gaze dodatno pogoduju širenju mržnje prema Jevrejima. Organizovanje verbalnih napada na Jevreje koji žive širom Evrope predstavlja klasičan primer modernog antisemitizma prema definiciji IHRA (International Holocaust Remembrance Alliance). Kriviti Jevreje za postupke Države Izrael je aktivnost koja prevazilazi zakonsko pravo na protest i izražavanje neslaganja sa politikom Izraela.

Građanski rat u Siriji je takođe bio povod za širenje antisemitskih sadržaja među migrantskom populacijom u Evropi a protiv Jevreja. Internetom su kružile karikature ajkule koja na peraju ima Davidovu zvedu i kruži oko čamca sa arapskim migrantima, što je samo jedan u nizu primera kojima se bez dokaza krivica za migrantsku krizu i tragediju pripisuje Jevrejima.

NAČIN OPERISANJA

Radikalni sadržaji koji vode ka nasilnom ekstremizmu šire se kroz dva glavna koloseka. Prvi kolosek je propagandni sadržaj koji plasiraju ISIS i druge terorističke organizacije čije se delovanje zasniva na zloupotrebi Islama. Drugi kolosek je širenje neo-nacističkih sadržaja, često zaogrnutih idejom „suverenizma“ i „anti-globalizma“ dok se u suštini radi o starim postavkama u novim vremenima. 

Ruska ratna propaganda od 2011. godine igra značajnu ulogu u potpirivanju anti-semitskih ideja. Rusko rukovodstvo je u nekoliko navrata sa antisemitskom pozadinom adresiralo svoje napade na predsednika Zelenskog. U velikom broju slučajeva takav sadržaj ne spada u klasični okvir anti-semitizma već u moderni antisemitizam koji je definisan u IHRA definiciji. Antisemitizam je sastavni segment ideologije ISIS-a koji se ističe sloganom da se bori protiv „Jevreja i krstaša“. 

MODELI TERORIZMA

Svaki teroristički akt sastoji se iz dve osnovne komponente – motivacije i operativne sposobnosti. Motivacija u vidu radikalne ideologije deluje pogubno na lica koja su ranjiva na ovakav sadržaj. Vremenom radikalizovani pojedinci prelaze u stupanj nasilnog ekstremizma tj.fazu kada kod njih postoji čvrsta rešenost da sa reči pređu na dela. Nasilni ekstremizam se ne vodi „zločinačkim proračunom“ već samo prilikom.

U praksi to znači da nasilni ekstremizam kao terorizam u svojoj poslednjoj fazi – terorističkom napadu ne uzima u obzir mogućnost smrtnog ishoda za napadača već dostupnsot mete. Dakle, teroristi su jedini kriminalci na svetu koji se hvale svojim nedelima i mogućnost gubitka života za njih nije faktor odvraćanja, već im je primarni cilj im da izvrše napad. Odsustvu „zločinačkog proračuna“ pogoduje upravo proces radikalizacije. Nije nužno da pojedinac pripada terorističkoj organizaciji da bi se radikalizovao već se može i samoradikalizovati putem interneta. Upravo neometano širenje anti-semitskog sadržaja na internetu kao i Hamasova ratna propaganda doprinose porastu anti-semitskih osećanja. 

Mičel O’Flerti, direktor Agencije EU za fundamentalna prava, izjavio je da su pandemija COVID-19, ruska agresija na Ukrajinu i kriza na Bliskom Istoku uticale na porast antisemitizma u Evropi, na šta su upozorile i mnoge organizacije civilnog društva. Priroda govora mržnje zasnovanog na online antisemitizmu nalazi se u eksponencijalnom porastu i predstavlja izazov za prijavljivanje i beleženje takvih incidenata konstatuje se u izveštaju o Antisemitizmu za 2022. godinu koji je sačinila Agencije EU za fundamentalna prava.

Foto: TANJUG/JOVANA KULAŠEVIĆ

Povezane aktuelnosti

Related news