Politička raskrsnica: Izbori u Francuskoj mogu preoblikovati EU i NATO

Strateška i ekonomska međunarodna pitanja sada zavise od onih koji izlaze na francuska birališta 7. jula — dva kruga parlamentarnih izbora mogla bi značajno da promene ulogu Francuske u Evropskoj uniji i NATO-u. IPESE vam donosi sveobuhvatnu analizu i vodič za razumevanje ovih izbora kao i posledica koje njihovi rezultati mogu imati za svet i za region Balkana.

U nedelju 30. juna, Francuska je načinila prvi korak ka mogućnosti formiranja desničarske vlade kada je Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen uzelo prvo mesto u prvom krugu parlamentarnih izbora. Prve procene Ipsosa pokazuju da je RN osigurao 34%, dok je centistička koalicija predsednika Emanuela Makrona završila na trećem mestu sa 20.3%, što je značajno lošiji rezultat u odnosu na prethodne izbore. Na drugom mestu bila je levičarska koalicija sa osvojenih 28.1% glasova. Projekcije poslaničkih mesta su izrazito na strani Marin Le Pen, čija bi partija u ovom sazivu mogla da ima 230-280 mesta, levičarska koalicija 125-165, dok bi koalicija predvođena Emanuelom Makronom imala svega 70-100 mesta od ukupno 577 u Parlamentu.

Ovi parlamentarni izbori predstavljaju možda najveću raskrsnicu na kojoj se Francuska našla u novijoj istoriji. RN će potencijalno dobiti šansu da formira Vladu Francuske, zemlje članice Saveta bezbednosti UN čija je uloga u svetskom poretku više nego značajna. Imajući u vidu kontroverzne i skeptične stavove koje RN ima po mnogobrojnim pitanjima od značaja za EU i za NATO, obe institucije mogle bi biti značajno oslabljene. Privreda je takođe u zamrznutom položaju, očekujući da bi političke tenzije mogle da destabilizuju sedmu najveću ekonomiju sveta, ali i čitavo evropsko tržište.

Nagle promene u političkom životu Francuske počele su 9. juna, kada je predsednik Emanuel Makron raspisao prevremene izbore zbog loših rezultata ostvarenih na evropskim izborima.

Francuski parlamentarni izbori oslanjaju se na glasanje u dva kruga u 577 izbornih jedinica, gde lokalna dinamika igra ključnu ulogu. Prvi krug je održan 30. juna, a drugi krug je zakazan za 7. jul. U svakoj izbornoj jedinici, ako nijedan kandidat ne osvoji 50% glasova u prvom krugu, prva dva kandidata, zajedno sa ostalima koji su obezbedili najmanje 12,5% glasova registrovanih birača, prolaze u drugi krug.

Kreiranje definišućeg političkog momenta i izazov za Makronovu koaliciju

Nagle promene u političkom životu Francuske počele su 9. juna, kada je predsednik Emanuel Makron raspisao prevremene izbore zbog loših rezultata ostvarenih na evropskim izborima. Njegov cilj bio je da zaustavi i preokrene rast desnice, ali odluka o raspisivanju izbora više je nego rizična i mogla bi se završiti loše po vladajuću partiju. Iako Makronov mandat traje do 2027. godine, on se može naći u situaciji u kojoj će i Parlament i Vlada biti protivnici njegove agende, što bi dovelo do niza političkih pat pozicija. Žordan Bardela, vodeći kandidat za premijersko mesto ukoliko RN pobedi, mogao bi dodatno da zakomplikuje Makronov mandat.

Nacionalno okupljanje, koji predvodi Marin Le Pen, bliže je vlasti nego ikada ranije. Da bi obezbedili većinu u francuskom parlamentu, RN je potrebno najmanje 289 mesta. Trenutne projekcije sugerišu da bi mogli da obezbede između 230 i 280 mesta, što je značajno povećanje u odnosu na sadašnjih 88 poslanika. Ako bude uspešan, Makron bi morao da uđe u dogovor sa Nacionalnim okupljanjem, imenujući desničarskog premijera. RN je već formirala saveze sa nekim frakcijama desnog centra, ali ostaje da se vidi da li mogu prikupiti dovoljno podrške da obezbede apsolutnu većinu. Politička strategija i potencijalni koalicioni partneri Marin Le Pen igraće ključnu ulogu u konačnom ishodu.

Ensemble, koalicija koja stoji iza Emanuela Makrona, suočena je sa izuzetno lošim rezultatima – u dosadašnjem sazivu imali su 250 poslaničkih mesta, a ukoliko ne poboljšaju rezultat u drugom krugu, u novom sazivu će dobiti manje od 110. Ovaj put, Makron nije na izbore izašao samostalno, dok partija Horizons koju vodi bivši premijer Edouar Filip samostalno učestvuje na izborima (uz mogućnost da se nakon izbora priključe koaliciji).

Prve procene pokazuju da je RN osigurao 34%, dok je koalicija predsednika Makrona završila na trećem mestu sa 20.3%.

Uprkos izazovima, visoka izlaznost znači da nada za Makronovu koaliciju još uvek postoji. U skoro 170 izbornih jedinica postoji mogućnost da u drugi krug prođe i treći kandidat, u odnosu na samo osam jedinica na izborima 2022. godine. Ovakva dinamika staviće značajan pritisak na kandidate drugih partija koji će morati da se povuku ili izaberu kojoj će se strani priključiti. 

Francuske levičarske partije ujedinile su se u neočekivanu koaliciju pod nazivom Novi narodni front: sa izrazito levičarskom LFI u koaliciju su ušli Socijalistička partija, Komunistička partija, i Zeleni. Sa kandidatima u 546 izbornih okruga, ova koalicija mogla bi da se pokaže kao izazov i za Makrona i za Le Pen. 

Šta bi pobeda desnice značila za Balkan i Evropu?  

Uspon Nacionalnog okupljanja u Francuskoj mogao bi značajno da promeni dinamiku unutar EU. Istorijski gledano, Francuska je bila dosledan zagovornik dublje evropske integracije. Promena u stavu Francuske mogla bi da oslabi efikasnost EU, posebno u oblastima kao što su ekonomska politika, migracije i klimatske promene. Skepticizam Nacionalnog okupljanja prema politici EU preti da poremeti tekuće inicijative koje imaju za cilj jačanje evropskog jedinstva i odgovor na globalne izazove, što bi moglo da ohrabri druge evroskeptične pokrete širom kontinenta, dodatno slabeći EU.

Francuska igra ključnu ulogu u NATO-u, dajući značajan doprinos vojnim sposobnostima i strateškim inicijativama. Ambivalentnost Nacionalnog okupljanja prema NATO-u i sklonost ka nezavisnijoj nacionalnoj odbrambenoj politici mogli bi potkopati okvir kolektivne bezbednosti alijanse. Ova promena bi mogla da ohrabri protivnike, posebno Rusiju, koja istorijski nastoji da oslabi NATO. Manje ujedinjen NATO mogao bi da se suoči sa izazovima u efikasnom odgovoru na bezbednosne pretnje, uključujući one u Istočnoj Evropi i na Balkanu.

Region Balkana, sa svojim složenim političkim pejzažom i istorijom etničkih sukoba, mogao bi biti posebno pogođen promenama u francuskoj spoljnoj politici. Francuska je bila važan igrač u naporima da se stabilizuje Balkan, podržavajući inicijative za integraciju u EU i NATO. Promena stava Francuske mogla bi da smanji podršku ovim naporima, što bi potencijalno dovelo do povećane nestabilnosti u regionu. Zemlje na Balkanu, od kojih mnoge još uvek prolaze kroz tranziciju i traže članstvo u EU, mogle bi da se nađu u neizvesnijem geopolitičkom okruženju, što bi moglo da stvori prostor koji bi spoljne sile, poput Rusije ili Kine, mogle uspešno da iskoriste.

Drugi krug, koji će se održati sedmog jula, biće presudan za smer Francuske i njenu ulogu u međunarodnoj politici.

Poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji 2019. godine naglasila je posvećenost Francuske jačanju bilateralnih odnosa i podršci naporima Srbije za integraciju u EU. Makron je tokom posete istakao značaj regionalne stabilnosti i izrazio podršku težnjama Srbije da se pridruži EU, obećavši da će raditi na uravnoteženijem dijalogu između Srbije i Kosova, odražavajući ulogu Francuske kao posrednika u regionu.

Međutim, uspon Nacionalnog okupljanja na vlast mogao bi značajno da promeni ovu dinamiku. Nacionalni skup je uvek imao veze sa Srbijom i aktivno branio stav Srbije o Kosovu, čvrsto se protiveći nezavisnosti Kosova. Ako Nacionalno okupljanje preuzme vlast, francuska spoljna politika bi mogla da se promeni tako da bude naklonjenija srpskim stavovima, što bi potencijalno zakomplikovalo dijalog između Srbije i Kosova uz posredovanje EU.

Desničarska vlada mogla bi da oslabi ulogu Evropske unije kao neutralnog medijatora, a rezultati diplomatskih napora biće značajno umanjeni.

Ovakva promena mogla bi da poništi dosadašnje napore EU usmerene ka stabilizaciji Balkana i razvoju saradnje između zemalja u regionu. Pored toga, ukoliko Francuska promeni svoj stav po ključnim spoljnopolitičkim pitanjima koja se tiču regiona, uloga Evropske unije kao neutralnog medijatora pašće u vodu, a rezultati diplomatskih napora biće značajno umanjeni.  

Strategije Marin Le Pen i formiranje koalicija igraće ključnu ulogu u konačnom ishodu.

Šta dalje?

Francuski parlamentarni izbori mogli bi da preoblikuju političku sliku zemlje, ali i ukupan globalni poredak. Dolaskom desnice na vlast, međunarodna zajednica, EU i NATO potencijalno se suočavaju sa suštinskim promenama u načinu funkcionisanja. Drugi krug, koji će se održati sedmog jula, biće presudan za smer Francuske i njenu ulogu u međunarodnoj politici. 



Fotografija: Magali Cohen/Hans Lucas/AFP via Getty Images

Povezane aktuelnosti

Related news