Zašto se generacija Z okreće ka Trampu i konzervativnim vrednostima

Autor: Vil Danahju (Will Donahue), predsednik udruženja Republikanci američkih koledža

Poslednjih godina primetan je pomak među studentima generacije Z (Gen Z) — koji se sada pridružuju radnoj populaciji — ka konzervativnim vrednostima. Nedavne ankete pokazuju povećanje podrške bivšem predsedniku Donaldu Trampu, što je velika promena u odnosu na izbore 2020. godine. Drastične promene u anketama, iako su za neke iznenađujuće, odražavaju šire nezadovoljstvo trenutnim političkim i ekonomskim uslovima pod vođstvom demokratske administracije. Postoji nekoliko faktora koji pokreću ovaj trend i svi oni nose potencijal da stvore značajne probleme za Demokratsku stranku na budućim izborima. Kao predsednik udruženja Republikanaca američkih koledža, imao sam priliku da u realnom vremenu posmatram kako se ovaj proces odvija poslednjih šest godina.

Pew Research je izvestio o početku ove promene još 2020. godine, kada se procenat podrške glasača između 18 i 29 godina pomerio sa 30 procenta prednosti za Hilari u 2016. na 24 procenta za Bajdena 2020. Anketa NIT Sijena objavljena ovog aprila pokazuje da se prednost smanjila na jedan poen. Sa druge strane, aprilska anketa NPR/PBS/Marist National je pokazala da Tramp vodi Bajdena za dva poena među milenijalcima i generacijom Z. Jedan od primarnih razloga za ovu promenu je ekonomska nestabilnost. Mnogi mladi ljudi se bore sa studentskim dugovima, rastućim životnim troškovima i ograničenim mogućnostima zapošljavanja.

Uprkos obećanjima Bajdenove administracije, veliki broj mladih u Americi smatra da se ekonomsko olakšanje koje su očekivali nije ostvarilo. Rastući troškovi života, posebno stanovanja i zdravstvene zaštite, predstavljaju veliko opterećenje za njihove finansije, a značajan broj mladih glasača veruje da ekonomska politika trenutne administracije nije uspela da efikasno reši ova kritična pitanja. Ankete pokazuju da samo 28% birača starosti od 18 do 29 godina odobrava način na koji predsednik Bajden upravlja ekonomijom. Ista anketa je pokazala da 67% odobrava ekonomiju gospodina Trampa dok je bio predsednik. Samo 9% je ocenilo američku ekonomiju kao „odličnu” ili „dobru” u poređenju sa 65% koji su je ocenili kao „lošu”. Najiznenađujući deo ankete je da je na pitanje o tome kako vide sebe 41% ispitanika izjavilo da su liberalni, a samo 17% da su konzervativni. Drugim rečima, Bajden gubi među mladim glasačima u sopstvenoj stranci.

Konzervativni ekonomski principi, koji naglašavaju fiskalnu odgovornost, niže poreze i otvaranje novih radnih mesta, postaju sve privlačniji mladim glasačima. Smatra se da ovi principi nude održiviji put ka finansijskoj stabilnosti i uzlaznoj mobilnosti. Inflacija je takođe bila stalna briga, utičući na sve, od namirnica do cena gasa. Ovo je neproporcionalno uticalo na mlade ljude, koji često imaju manje finansijskog jastuka da apsorbuju rastuće troškove. Konzervativna kritika postupanja sadašnje administracije sa inflacijom – uključujući zabrinutost zbog prevelike državne potrošnje i njenog uticaja na ekonomiju – ima odjek kod mnogih mladih glasača. Oni traže vođstvo koje može efikasno da se izbori sa inflacijom i stvori stabilno ekonomsko okruženje.

Otvaranje radnih mesta je takođe bitno pitanje. Uprkos oporavku tržišta rada, mladima je i dalje teško dolaze do pozicija koje odgovaraju njihovim kvalifikacijama i sve teže obezbeđuju platu dovoljnu za život. Konzervativni naglasak na deregulaciji i podršci malim preduzećima smatra se načinom da se podstaknu otvaranje novih radnih mesta i ekonomski rast, pružajući time više mogućnosti mladim ljudima da uđu na tržište rada i izgrade svoje karijere.

Imigraciona politika, međutim, daje malo drugačiju sliku od ekonomije, ali i dalje pokazuje da Gen Z nije zadovoljna trenutnom administracijom. Dok mnogi mladi ljudi podržavaju saosećajnu i sveobuhvatnu reformu imigracije, takođe postoji sve veća zabrinutost zbog ilegalnih imigracija i njihovog uticaja na konkurenciju za posao i posledica po nacionalnu bezbednost. Konzervativni stav o obezbeđivanju granica i sprovođenju zakona o imigraciji počinje da se dopada onima koji smatraju da su trenutne politike previše blage i potencijalno štetne po ekonomsku stabilnost i bezbednost zemlje. Ankete pokazuju da predsednik Tramp drži tesna četiri poena prednosti u odnosu na Bajdena, sa čak 68% glasača generacije Z koji ne odobravaju odluke predsednika Bajdena o imigraciji. Gen Z se po velikom broju pitanja drastično razlikuje od svojih roditelja zbog predsednika Trampa, ali se svi slažu oko predsednika Bajdena; 57% birača starosti 45-64 odobrava imigracione politike bivšeg predsednika Trampa, a samo 32% odobrava imigracione politike predsednika Bajdena.

Gen Z je poznata po svojoj želji da svedoči fundamentalnim promenama u američkoj politici. Međutim, sve je veća percepcija da trenutna administracija nema sluha za njihove potrebe i težnje. Ono sa čim se Gen Z u velikoj meri slaže, sa 87% mladih glasača, jeste da je Džo Bajden prestar da bi bio efikasan predsednik. Potencijal političkog prestrojavanja je evidentan u podacima iz anketa. Decenijama su mladi glasači velikom većinom podržavali demokratske kandidate. Nedavne ankete ukazuju na nešto drugačiji pejzaž. Promena od 30 procenata u podršci mladih imaće duboke posledice na buduće izbore, jer obe stranke rade na redefinisanju svojih strategija i glasačkih blokova. Kako se približavamo izborima 2024. godine, biće od velike važnosti pratiti kako se ovi trendovi razvijaju i šta oni znače za budućnost američke politike.

Povezane aktuelnosti

Related news