Danas zvanično počinju evropski izbori, na kojima će 373 miliona birača direktno uticati na preoblikovanje političkog pejzaža EU. Očekuje se da će ovogodišnji izbori doneti primetan pomak udesno, pomerajući fokus politike EU na bezbednost i migracije, i odražavajući širi uspon populističkih i nacionalističkih pokreta širom Evrope.

Sa 373 miliona birača koji biraju 720 poslanika u Evropskom parlamentu, evropski izbori predstavljaju jedan od ključnih političkih događaja čiji će ishod oblikovati svetsku politiku u godinama koje su pred nama. 

Evropski izbori predstavljaju ključan politički događaj koji oblikuje svetsku politiku.

Očekuje se da će ovogodišnji izbori rezultirati značajnim političkim pomakom udesno, što bi moglo da dovede do promena u prioritetima EU, sa većim fokusom na bezbednost i stroži pristup migraciji. Ova potencijalna promena nije iznenađujuća i odražava šire političke trendove na tlu Evrope, u kojoj su populističke i nacionalističke partije poslednjih godina stekle značajno uporište. 

Rezultati izbora odrediće odnos snaga u Evropskom parlamentu i uticati na pravac politike EU, a samim tim i njenih članica, u narednih pet godina. Uprkos tome, princip funkcionisanja evropskih izbora često je nepoznanica kako za one van EU, tako i za mnoge građane zemalja članica.

Nakon Vodiča kroz američke izbore https://ipese.rs/vodic-za-americke-izbore-2/ IPESE vam donosi Vodič kroz evropske izbore uz pomoć kog ćete lakše razumeti osnove izbornih mehanizama EU, njihov značaj i uticaj na budućnost Evropske unije.

Izborni proces i mehanika glasanja 

Između 6. i 9. juna, birači 27 zemalja članica će izaći na birališta kako bi izabrali sastav sledećeg Evropskog parlamenta. Sistem proporcionalne zastupljenosti na kom počivaju evropski izbori osigurava da čak i manje stranke budu ravnopravno zastupljene. Veće zemlje imaju više mesta u Evropskom parlamentu — Nemačka ima 96 mesta, Francuska 81, dok manje zemlje poput Malte, Kipra i Luksemburga imaju po šest. 

Trenutne ankete ukazuju da će u Evropskom parlamentu doći do promene ka tradicionalnijim političkim opcijama, pri čemu se očekuje da će Evropska narodna partija, kao grupa desnog centra, dobiti na snazi.

Izbori za Evropski parlament zapravo nisu jedinstveni izbori na kojim građani biraju svoje parlamentarce, već predstavljaju sistem od 27 nacionalnih izbora koji se održavaju u svakoj od zemalja članica. 

Izborni proces osmišljen je tako da svaki građanin EU ima pravo glasa o upravljanju Unijom ― birači glasaju za političke stranke svoje države, a stranke potom šalju svoje predstavnike u Evropski parlament na osnovu broja preferentnih glasova koje su dobili na izborima. Političke stranke imaju svoje kandidate za koje birači mogu glasati direktno, ali isto tako mogu odlučiti da svoj glas daju samo stranci; u tom slučaju glasovi automatski idu prvom kandidatu na listi. Iako Evropljani biraju poslanike, a ne predsednika, glasanje ima indirektan uticaj na to ko će postati predsednik tri ključne institucije EU: Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropskog parlamenta.

Nakon izbora, evroposlanici formiraju parlamentarne grupe sa parlamentarcima istog opredeljenja iz drugih zemalja. Trenutno postoji sedam grupa, od kojih je najveća Evropska narodna partija (tu su i Napredni savez socijalista i demokrata, Stranka evropskih konzervativaca i reformista, Obnovimo Evropu, Identitet i demokratija, Zeleni – EFA, Konfederalna grupa evropske ujedinjene levice — Nordijske zelene levice i određeni broj neopredeljenih poslanika). Parlamentarne grupe u Evropskom parlamentu zasnivaju se na zajedničkim ideologijama i ciljevima. Njihov sastav može se promeniti nakon svakih izbora, odražavajući promene u biračkim preferencijama i dinamici.

Izborni proces omogućava svakom građaninu EU pravo glasa o upravljanju Unijom.

Biranje evropskih lidera

Politička grupacija tj. parlamentarna grupa koja osvoji najviše mandata na izborima treba da nominuje sledećeg predsednika Evropske komisije. Izbor predsednika Evropske komisije je ključni korak u formiranju izvršne vlasti EU. Predsednik postavlja dnevni red Komisije i predstavlja EU na globalnoj sceni. Proces odobravanja za predsednika Komisije i druge poverenike je test sposobnosti parlamenta da potvrdi svoj autoritet i uticaj na izvršnu vlast. Pored predsednika EK, parlament treba da odobri i 26 nacionalnih komesara koji su zaduženi za oblasti koje su identifikovane kao ključne za evropsku politiku.

Na Parlament se često gleda kao na najslabiju instituciju EU, ali on i dalje igra ključnu ulogu u zakonodavnom procesu. Iako evroposlanici nemaju ovlašćenje da predlažu nove zakone, oni ih mogu izmeniti kroz pregovore sa Savetom i Komisijom. Ovaj proces, poznat kao „trijalog“, može biti složen i sporan, ali osigurava da se različite perspektive razmatraju u procesu donošenja zakona. Na kraju pregovora, svi zakoni na glasanje dolaze u Parlament što znači da Parlament ipak igra ključnu ulogu u oblikovanju politika Unije. 

Tradicionalno, predsednike Evropske komisije i Evropskog saveta birali su lideri EU na zatvorenim sastancima, nekon čega su imena kandidata bila dostavljena Evropskom parlamentu, čiji bi poslanici morali da potvrde predlog apsolutnom većinom. Ovo je imalo smisla sve dok je predsednik Evropske komisije imao uglavnom birokratsku ulogu.

Ipak, tokom proteklih godina, kancelarija predsednika Komisije je izgradila svoj uticaj i stekla značajnu moć. Predsednik Komisije je zadužen za trgovinsku politiku za celu EU, kao i za sprovođenje zakona o konkurenciji. U svetlu rastućih ovlašćenja, šefovi glavnih političkih grupa u Evropskom parlamentu nastoje da biračima daju veću moć odlučivanja o tome ko će dobiti mandat. Godine 2014. uveden je takozvani Spitzenkandidat, tj. sistem vodećeg kandidata, prema kojem politička grupa koja osvoji najviše glasova na izborima za Evropski parlament može da predloži svog kandidata za predsednika Komisije.

Parlament igra ključnu ulogu u oblikovanju politika Unije putem zakonodavnog procesa; iako evroposlanici nemaju ovlašćenje da predlažu nove zakone, oni ih mogu izmeniti kroz pregovore sa Savetom i Komisijom.

Šta dalje?

Trenutne ankete ukazuju da će u Evropskom parlamentu doći do promene ka tradicionalnijim političkim opcijama, pri čemu se očekuje da će Evropska narodna partija, kao grupa desnog centra, dobiti na snazi. Ključne ličnosti u ovom izbornom procesu su Ursula fon der Lajen ispred Evropske narodne partije, koja traži reizbor, i njen glavni rival Nikolas Šmit ispred Partije evropskih socijalista. 

Izlaznost birača na evropskim izborima uglavnom je niža nego na nacionalnim izborima, što često otvara pitanje legitimiteta za EU. Ipak, ovogodišnji izbori po mnogo čemu se razlikuju od prethodnih jer su u igri politička pitanja i izazovi od čijeg rešavanja direktno zavise budućnost Unije i kvalitet života svih njenih građana.