Političke stranke širom Evrope se već decenijama udružuju kako bi zadržale ekstremističke opcije podalje od vlasti, koristeći strategiju poznatu kao „cordon sanitaire“ tj. zaštitni zid. U finišu evropskih izbora, nacionalne opcije širom Evrope odnele su ubedljivu pobedu, a rezultati izbora u regionu jugoistočne Evrope pratili su isti trend. Stranke desnog centra i krajnje desnice zauzeće najveći broj mesta zahvaljujući trijumfu u najvećim zemljama Evrope: Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj.

Na upravo održanim evropskim izborima, Evropska narodna partija (EPP) ostvarila je očekivanu pobedu i prema trenutnim podacima biće prisutna u parlamentu sa oko 184 poslanika. Oni su ujedno i jedina centristička partija koja je porasla na ovim izborima: socijalisti i demokrate levog centra (S&D) ostali su stabilni, dok je liberalna grupa Obnovimo Evropu desetkovana.

Dve grupe u Evropskom parlamentu koje su na desnom delu spektra, Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i grupa Identitet i demokratija (ID), imaće 131 mesto — ne računajući Alternativu za Nemačku sa 15 poslanika, 10 predstavnika mađarskog Fidesa premijera Viktora Orbana, 6 koji pripadaju poljskoj Konfederaciji, i 3 člana bugarskog Preporoda. Ukoliko bi desnica formirala jedinstvenu grupu, iako su za to trenutno male šanse, to bi bila druga najveća snaga u parlamentu, iza tradicionalno dominantne Evropske narodne partije.

Nedavni evropski izbori pokazuju pomeranje ka desničarskim strankama, posebno u Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj.

Evropski izbori u regionu jugoistočne Evrope

Rezultati evropskih izbora u regionu pratili su opšte trendove i tu nije bilo velikih iznenađenja. Stranke na desnoj strani političkog spektra potvrdile su svoje vođstvo, a ovaj izborni krug obeležilo je i pojavljivanje novih stranaka krajnje desnice koje su zabeležile zavidne rezultate. 

U Hrvatskoj, vladajuća stranka HDZ (EPP) osvojila je 34.6% glasova, potvrđujući svoju snažnu podršku među biračima sa obezbeđenih 6 parlamentarnih mesta tj. 2 mesta više nego što su imali u prethodnom sazivu. Novost predstavlja desničarski Domovinski pokret koji je sa 8.8% uspeo da obezbedi sebi 1 parlamentarno mesto, najverovatnije kao deo grupe Identitet i demokratija.

Orbanov Fides još jednom je potvrdio svoju dominaciju osvojivši 44.6% glasova, potvrđujući svoju dominaciju sa 11 parlamentarnih mesta, što je ipak 2 mesta manje nego u prethodnom sazivu. Ta dva mesta verovatno su prešla kod partije koja predstavlja apsolutno iznenađenje ovog izbornog kruga — Tisza, kojoj su ovo prvi evropski izbori, osvojila je značajnih 29.7% i 7 parlamentarnih mesta. Centristički Momentum izgubio je sva svoja parlamentarna mesta jer je pao na svega 3.7%, dok je ekstremno desničarska stranka Mi Hazank dobila 6.8% i obezbedila svog prvog predstavnika u Evropskom parlamentu.

Rezultati evropskih izbora u regionu pratili su opšte trendove – desnica je potvrdila svoje vođstvo, a ovaj izborni krug obeležilo je i pojavljivanje novih stranaka krajnje desnice koje su postigle zavidne rezultate.

Slovenacki SDS Janeza Janše na ovim izborima zabeležio je više nego ubedljivu pobedu, sa osvojenih 30.7% glasova. Pobeda SDS-a možda i nije toliko iznenađujuća ako se uzme u obzir da su pobedili na svim evropskim izborima u Sloveniji još od 2009. godine. Njihov ovogodišnji rezultat jedan je od najboljih unutar EPP-a, čime je SDS obezbedio čak 4 poslanička mesta od ukupno 9 koliko ih Slovenija ima. Pokret Sloboda premijera Roberta Goloba ostao je na 2 poslanička mesta, uspevši da obezbedi 22.1% podrške nakon serije kontroverznih poteza u kampanji poput priznanja nezavisnosti Palestine i raspisivanja referenduma za pravo na dobrovoljnu smrt tj. eutanaziju.

U Rumuniji se trend rasta desnicarskih opcija pokazao više nego u drugim zemljama regions, imajuči u vidu pojavljivanje i uspehe stranaka desnice koje nikad ranije nisu učestvovale na evropskim izborima. Koalicija PSD-PNL (S&D, EPP) je osvojila ubedljivih 48.7% glasova, što ih postavlja kao ključnu političku silu u zemlji. Istovremeno, desničarska stranka AUR (ECR), koja u poslednje dve godine privlači veliku pažnju na sceni međunarodne politike, osvojila je 14.9% glasova i time dobila 6 poslaničkih mesta. Pored AUR-a, 2 mesta dobila je i krajnja desnica SOS RO sa 5% glasova iako su i njima ovo bili prvi izbori. 

U Bugarskoj je koalicija GERBS-SDS (EPP) ostvarila pobedu sa 23.5% glasova, što im je omogućilo da zadrže dominantnu poziciju u zemlji, iako to predstavlja neznatni pad sa 6 na 5 evroparlamentaraca. Socijaldemokrate su u odnosu na prošle izbore zabeležile drastičan pad od 16.2% i osvojile samo 2 parlamentarna mesta, dok je krajnja desnica Preporod došla na 14.7% (+13.7% u odnosu na prošle izbore) i time obezbedila svoje predstavnike u parlamentu, najverovatnije u okviru grupe Identitet i demokratija.

Uprkos fragmentaciji, desničarske stranke imaju značajan uticaj u Evropskom parlamentu.

Šta nam donosi desničarski parlament?

Ono što predizborne ankete nisu predvidele je potpuni krah vladajuće partije u Francuskoj, gde je Nacionalno okupljanje dobilo skoro trećinu glasova, što je rezultiralo raspuštanjem nacionalnog parlamenta. Fratelli D’Italia italijanske premijerke Đorđe Meloni zabeležili su sličan rast, čime su naškodili nekada vodećoj desničarskoj partiji Ligi koja je izgubila dve trećine svojih parlamentarnih mesta. Ista stvar desila se i španskom Vox-u, koji je duplirao svoj rezultat sa prethodnih izbora i došao na 6 evroposlanika, uz procene da bi i dodatna 3 mesta bila njihova da ih nije preuzela desničarska stranka koju vodi Alvise Peres.

Najveći signal upozorenja od građana svakako je dobila Francuska, s obzirom na razmere pobede desnice nad Makronom. Nalet desničarskog populizma u Francuskoj isprovocirao je predsednika Emanuela Makrona da raspiše nacionalne izbore koji bi mogli da odrede budućnost i same Evropske unije, a koji za njega nose veliki rizik. Sada će sve oči biti uprte u to da li francuski populistički talas može da održi svoj zamah kroz predstojeće parlamentarne izbore i da ga prenese i na predsedničke izbore 2027. godine.

„Predsednik Republike ne može da ostane gluv na poruku koju su večeras poslali građani Francuske“, izjavio je predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela.

Francuzima se pridružila i nemačka vladajuća koalicija koja je pretrpela težak udarac: socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca sa manje od 14% zabeležile su najgori rezultat u više od jednog veka. Hrišćansko-demokratska unija desnog centra osvojila je 30,2 odsto glasova, dok je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) takođe imala dobre rezultate, završivši na drugom mestu sa 16 odsto, što je povećanje od 5 procentnih poena u odnosu na izbore za EU 2019. AfD je dobro iskoristio rastuću zabrinutost zbog ogromnog priliva tražilaca azila u poslednjoj deceniji.

Najveći signal upozorenja od građana svakako je dobila Francuska, gde je nalet desničarskog populizma isprovocirao predsednika Makrona da raspiše nacionalne izbore.

Prva zvanična uloga novoizabranih evroposlanika je da izglasaju ili odbiju predlog kandidata za lidera Evrope: predsednika Evropske komisije. Uticajne političke grupe kao što su EPP ili S&D postavljaće smer agende Komisije za narednih pet godina. Iako je malo verovatno da će moći da koordiniraju kao jedinstvena grupa unutar Evropskog parlamenta – uglavnom zbog podela o temama kao što je Rusija – oni će i dalje moći da utiču na pravac EU u svemu, od imigracije do klimatskih politika.

Šta dalje?

Glavni izazov za Ursulu Fon der Lajen, kandidatkinju EPP-a za reizbor na mesto predsednika, u narednim danima i nedeljama biće da li ona može da postigne dogovor sa tradicionalnim centrističkim partijama — socijalistima i liberalima — i da izgradi većinu. Sve u svemu, izgleda da će tri velike centralne grupe imati nešto više od 400 mesta, što predstavlja ogroman izazov za njen reizbor. Kandidatura će biti odbijena ako se samo oko 10 odsto poslanika glavnih partija usprotivi, a stopa pobune je obično dosta veća.

Glavni izazov za Ursulu Fon der Lajen biće postizanje dogovora sa tradicionalnim centrističkim partijama — socijalistima i liberalima — i da izgradi većinu.

Zbog ove situacije, Fon der Lajenova će možda biti primorana da traži druge saveznike, od Zelenih do Fratelli d’Italia. Iako EPP odlučno odbacuje ksenofobiju i evroskepticizam krajnje desnice, oni su svesni da njihovi birači u velikoj meri dele istu zabrinutost u vezi sa troškovima života, migracijama i osećanjem da se tradicionalne ekonomske grane Evrope — proizvodnja i poljoprivreda — slabo razvijaju zbog nametanja propisa Zelene agende. Ističući svoju poziciju u kulturnom ratu oko identiteta EU, EPP je otvorila svoj izborni manifest za EU posvećenošću evropskim „judeo-hrišćanskim korenima” u pokušaju da spreči odlazak svojih birača krajnjoj desnici, i da ih ubedi da će biti posvećeni očuvanju nacionalnih i kulturnih identiteta Evrope.