U utorak, 5. novembra 2024. godine, Amerika je svedočila jednom od najznačajnijih izbornih dana u svojoj istoriji. Bivši predsednik Donald Tramp odneo je pobedu nad aktuelnom potpredsednicom Kamalom Haris, vrativši se u Belu kuću u svom drugom mandatu. 

Kampanja preokreta

U utorak, 5. novembra 2024. godine, u Sjedinjenim Američkim Državama održan je izborni dan čiji će ishod potpuno preoblikovati američku politiku, ali i uneti značajne promene na međunarodnu političku scenu. 

Bivši predsednik Donald Tramp trijumfovao je nad potpredsednicom Kamalom Haris u kampanji obeleženoj dramatičnim obrtima i suprotstavljenim vizijama za budućnost nacije. Trampova pobeda, koja ga je vratila u Belu kuću, usledila je nakon burne predizborne kampanje koju su obeležila dva pokušaja atentata i nominacija Harisove u poslednjem trenutku nakon neočekivanog povlačenja predsednika Džoa Bajdena. Prvu vest o pobedi republikanaca objavio je Fox News, čak pet sati pre nego što su i ostale medijske kuće širom sveta prenele ovu vest. Kako prenosi Associated Press, Trampova pobeda postala je sigurna tek kada je objavljena njegova pobeda u Viskonsinu, što je prebacilo broj elektorskih glasova preko 270.

Nakon Grovera Klivlenda 1892. godine, Tramp je jedini koji je uspeo da se vrati na mesto predsednika posle prekida u mandatu. 

Njegov pobednički govor u izbornom štabu u Palm Biču bio je omaž ljudima koje je opisao kao „neverovatan pokret” posvećen tome da Ameriku ponovo učini „jakom, bezbednom i prosperitetnom”. Okružen porodicom, sa svojim budućim potpredsednikom, senatorem Džej Di Vensom, Tramp je obećao da će se neumorno „boriti za Ameriku“ i „popraviti sve“ za šta veruje da je zemlji potrebno.

Kada su birališta otvorena juče ujutru, atmosfera među glasačima bila je napeta, a obe stranke neumorno su celog izbornog dana pozivale svoje glasače da ne odustaju zbog dugih redova koji su se formirali ispred glasačkih mesta. 

Oba kandidata su veče pre izbora održala zaključne konvencije u takozvanim ‘swing’ državama (državama gde projekcije ne pokazuju jasnog pobednika). Tramp je okupio pristalice u Mičigenu, državi koju je smatrao ključnom za svoju pobedu, dok je Haris svoju kampanju završila u Pensilvaniji pozivajući narod na jedinstvo i obećavajući da će „okrenuti stranicu“ i okončati politiku podela. Za razliku od nje, Tramp je svoju kampanju predstavio kao bitku ne samo protiv Harisove, već i protiv onoga što je nazvao „zlim demokratskim sistemom“.

U predizbornoj noći, poruke i atmosfera su se promenile. Dok se Tramp obraćao svojim pristalicama na Palm Biču, zahvaljujući se prvenstveno Bogu što mu je poštedeo život u dva pokušaja ubistva ranije ove godine, demokrate su se suočile sa sumornim okupljanjem na Univerzitetu Hauard. Kako su mediji preneli, kopredsednik demokratskog štaba, Sedrik Ričmond, kratko je obavestio pristalice i okupljene da će potpredsednica odložiti svoj govor u sredu. Ranije te večeri, kako su se glasovi u korist Trampa povećavali, The Mirror je izvestio da su pristalice počele da napuštaju štab, a predstavnici demokrata su stalno ponavljali da će se boriti da se „svaki glas prebroji“.

U štabu Trampove kampanje, slavili su ne samo njegovu pobedu već i republikansko preuzimanje Senata, pripisujući to značajnim pobedama u državama poput Montane, Ohaja, Mičigena i Pensilvanije. Obraćajući se svojim pristalicama, Tramp je istakao doprinos svog MAGA pokreta u obezbeđivanju ovih teških pobeda u Senatu, naglašavajući moć dobro organizovane kampanje.

Podeljeni kongres i promena vlasti

Ulozi izbornog dana su bili neverovatno visoki, a mesta u Kongresu i nekoliko ključnih državnih mera takođe su se našli na glasanju. Pored izbora predsednika, birači u pet država – Arizoni, Floridi, Misuriju, Nebraski i Južnoj Dakoti – glasali su za ustavne amandmane kojima bi se potencijalno poništile zabrane abortusa, što je pitanje koje pokreće veliki broj glasača u Americi, posebno mlade birače koji prvi put izlaze na birališta. 

Na ovim izborima zabeležen je rekordan odziv mladih, demografske grupe sa preko 40 miliona birača i osam miliona novih birača, čije su političke interese oblikovala pitanja kao što su klimatske promene i reproduktivna prava. Mobilizovanje generacije Z na platformama kao što je TikTok je igralo značajnu ulogu, stvarajući peer-to-peer informacioni model koji je mobilisao mlade glasače.

Republikanski talas se takođe proširio na Kongres, nakon što je Republikanska partija preuzela kontrolu nad Senatom pošto je obezbedila najmanje 51 mesto. Ova pobeda stavlja republikance u jedinstvenu poziciju da utiču na glavne odluke, uključujući imenovanja u kabinetu i izbore sudija Vrhovnog suda.

Moć Senata, u kome će sada većinu činiti republikanci, došla je nakon pobeda u državama Montana, Ohajo i Zapadna Virdžinija, gde su demokrate imale poseban zadatak da odbrane svoja mesta. 

U međuvremenu, Predstavnički dom je prešao sa republikanske na demokratsku kontrolu, stvarajući time jedinstvenu podelu vlasti u dva doma Kongresa. Ova podeljena kontrola — prva u više od 230 godina gde su se oba doma prebacila na suprotnu stranu — postavlja novu, složenu dinamiku moći u Vašingtonu. 

Kako dalje: Upravljanje duboko podeljenom nacijom

Dok se Tramp sprema da preuzme dužnost 20. januara 2025, on ulazi u politički pejzaž čije su glavno obeležje podele. Iako će Senat pod kontrolom republikanaca olakšati Trampov put ka potvrđivanju imenovanja, analitičari CNN-a upozoravaju da se budući predsednik suočava sa mandatom koji ni po čemu neće ličiti na njegov prvi mandat. 

Trampov povratak na funkciju došao je kao rezultat žestoke kampanje koja se u velikoj meri fokusirala na izazove sa kojima se suočavala administracija Bajden-Haris, posebno u pogledu inflacije i bezbednosti granica. Njegova kampanja izgrađena je na platformi ekonomske stabilnosti i bezbednosti, i obećanjem da će on „Učiniti Ameriku velikom još jednom“. 

Put do nominacije bio je brz, uprkos prvobitno velikom broju kandidata za to mesto, a njegova popularnost je vrtoglavo porasla nakon što je preživeo dva pokušaja atentata.

Trampov pobednički govor uključio je i zahvaljivanje poznatima koji su mu dali podršku, pre svega Ilonu Masku i Dejni Vajtu koji su dali nemerljivi doprinos završnici kampanje. Kako je preneo Rojters, deonice Maskovih kompanija skočile su na svim berzama čim su proglašeni preliminarni rezultati. Trampova obećanja da će se pozabaviti graničnim pitanjima i obnoviti ekonomsku snagu odjeknula su među glasačima koji su slavili ono što je Tramp nazvao „najneverovatnijim političkim dostignućem“ koje je Amerika ikada videla.

Saradnik Fox News-a Huan Vilijams naglasio je vidljivo razočaranje demokrata, ukazujući na unutrašnje partijske frustracije i pitanja o Bajdenovoj odluci da se povuče, kao i nagađanja da li bi neki drugi kandidat možda prošao bolje. On je primetio da Trampova pobeda — ovog puta i nad Afro-Američkim protivkandidatom — otvara nova pitanja među demokratama kada je u pitanju suprotstavljanje republikancima. 

Analitičari CNN-a složili su se u oceni da je demokratska stranka napravila propust i nije smatrala Trampa za ozbiljnu pretnju, jer je nakon pobede Bajdena prevladalo mišljenje da narod podržava politike demokrata. Ono što nije uzeto u obzir je činjenica da su tadašnji izbori bili obeleženi pandemijom korona virusa, koja je podstakla mnoge ljude da glasaju za promenu, a ne za određenu političku ideju.

Dok republikanci slave pobedu koja ih ponovo postavlja na vodeće pozicije u američkoj politici, demokrate se pripremaju za period introspekcije i pripremu nove strategije u narednim danima. Očekuje se da će se Harisova obratiti svojim pristalicama i razgovarati o ishodu izbora u sredu.

Autor: IPESE Research Team
Izvor naslovne slike: Evan Vucci/AP