Sećanje na izraleskog političara koji je 2007. sa 83 godine postao deveti predsednik Izraela. Sećanje na čoveka koji je dobitnik Nobelove nagrade za mir. Umro je 28. septembra 2016.

Njegova neumorna posvećenost jačanju zemlje ogledala se u rečima: „Kada je Izrael bio slab, radio sam da ga učinim snažnim. Ali kada je postao jak, posvetio sam se miru.“

Šimon Peres, izraelski političar čija je briljantna karijera trajala više od 50 godina, preminuo je 28. septembra 2016. godine, u 93. godini, nakon moždanog udara. Njegova karijera obeležena je izuzetnom posvećenošću izraelskom narodu i međunarodnim mirovnim procesima, čime se svrstao među najstarije, ali i najuticajnije svetske lidere moderne istorije. Tokom sedam decenija političkog angažmana, Peres je obavljao funkcije premijera, ministra odbrane, ministra spoljnih poslova i predsednika Izraela. Uprkos tome što je bio na čelu mnogih vojnih operacija, ostao je veran mirovnim inicijativama i diplomatskim rešenjima.„Kao predsednik sam bio uspešniji; Imao sam više prilika nego kao premijer. Zašto? Nisam imao moć da naređujem, komandujem, ali sam imao priliku da pozivam ljude da volontiraju. Tokom mog predsedničkog mandata, nikada nisam čuo reč ‘ne’.”

ZAUVEK JEVREJIN

Rođen u Poljskoj, Peres je kao mladić stigao u Izrael, gde je započeo svoj politički put pod mentorstvom Davida Ben Guriona, osnivača moderne izraelske države.

Tokom rata za nezavisnost 1947. godine, Peres je odigrao ključnu ulogu u nabavci oružja za izraelske snage i postavio temelje za izraelsku vojnu industriju. Njegova posvećenost jačanju zemlje ogleda se u njegovim rečima: „Kada je Izrael bio slab, radio sam da ga učinim snažnim. Ali kada je postao jak, posvetio sam se miru.“

 „Mir je svrha – cilj kojem vredi stremiti, dok je rat funkcija – koja nastaje iz neizbežne nužnosti. Nijedan racionalan stvor ne može više voleti ovo drugo. Kada se mir prvi put učinio mogućim, težio sam mu svim silama. Kada su arapske vođe bile spremne na pregovore, rekao sam da su i meni draži pregovori”.

Kao zvaničnik zadužen za odbranu na početku svoje javne karijere, Peres je bio najvažniji akter u postizanju sporazuma sa Francuskom za izgradnju izraelskog nuklearnog reaktora u Dimoni.

,,Mnogim ljudima sam rekao da sam Dimonu napravio da bih stigao u Oslo. Njena namena nije bila da se koristi u ratu, već da rat spreči. Nije bio bitan samo reaktor, već odjeci koje je izazvao. Proveo sam veliki deo svoje mladosti pokušavajući da Izrael učinim bezbednim za njegov narod. Ali ovo je bila jedna sasvim drugačija bezbednost. Ovo je bila bezbednost usled uverenja da država nikada neće biti uništena- prvi korak ka miru, koj je započet duševnim mirom. Tako gledano imam osećaj da je naš rad u Dimoni, trud kome su nekada predviđali sigurnu propast, ispunio zavet koji sam dao mom dedi, ali neuporedivo većih razmera: da zauvek ostanem Jevrejin i obezbedim opstanak Jevrejskog naroda”, zapisao je Peres u svojoj autobiografskoj knjizi.

SNAGA NACIJE – PRVI KORAK KA MIRU

Kao ministar spoljnih poslova u Vladi Jicaka Rabina, Peres je započeo tajne pregovore sa Jaserom Arafatom i Palestinskom oslobodilačkom organizacijom, što je dovelo do istorijskog mirovnog sporazuma iz Osla 1993. godine. Po prvi put, palestinsko rukovodstvo je zvanično priznalo pravo Izraela na postojanje. Godinu dana kasnije, Peres je postao dobitnik Nobelove nagrade za mir, zajedno sa Rabinom i Arafatom.

„Palestinci su naši najbliži susedi“, rekao je jednom. „Verujem da bi mogli postati naši najbliži prijatelji“.

„Ben-Gurion je jednom rekao da u Izraelu, da biste bili realista, morate verovati u čuda… Ben-Gurion je bio u pravu: realizam u Izraelu nije ništa manje nego nemoguće koje je postalo stvarno“.

Iako je bio poznat po vojnom angažmanu, Peres je verovao da je snaga nacije tek prvi korak ka trajnijem cilju – miru. Njegov rad na mirovnim procesima sa Palestincima, kao i dogovor sa Jordanom, svedoče o njegovoj neumornoj težnji da reši dugogodišnje sukobe u regionu.

„Mir je svrha – cilj kojem vredi stremiti, dok je rat funkcija – koja nastaje iz neizbežne nužnosti. Nijedan racionalan stvor ne može više voleti ovo drugo. Kada se mir prvi put učinio mogućim, težio sam mu svim silama. Kada su arapske vođe bile spremne na pregovore, rekao sam da su i meni draži pregovori”.

Peres je 2007. godine, sa 83 godine postao deveti predsednik Izraela.

„Bila je to kulminacija karijere koja je trajala koliko i život same države, poslednja prilika da služim narodu i vladi”, zapisao je Peres. Prema njegovim rečima na polaganju zakletve mu je prišao nepoznati mladić i započeo razgovor: „Gospodine predsedniče, uz dužno poštovanje, posle tako duge karijere, zašto i dalje radite u tim godinama”, upitao je, a Peres mu je odgovorio: „Zašto služim? Verujem da nikada nisam ni razmišljao o alternativi”.

TAJNA KOJU MOŽETE OBJAVITI KADA BUDEM MRTAV

Peresov najveći izazov tokom predsedničkog mandata desio se 2012. godine kada je intervenisao kako bi zaustavio tadašnjeg premijera Benjamina Netanjahua u njegovom planu da napadne iranska nuklearna postrojenja. Peres je bio svestan potencijalnih posledica takvog poteza i insistirao na suzdržanosti. U razgovoru sa novinarima kasnije je rekao:

„Lično sam intervenisao i sprečio Netanjahua da napadne iranska nuklearna postrojenja. Ne želim da ulazim u detalje, ali mogu vam reći da je on bio spreman na taj korak, a ja sam to zaustavio,“ rekao je Peres i upozorio na „katastrofalne posledice“ koje bi takva akcija mogla izazvati. Kada je upitan kada bi ta izjava mogla biti objavljena, odgovorio je jednostavno: „Kada budem mrtav.“

Na polaganju zakletve, prema njegovim rečima, prišao mu je nepoznati mladić i započeo razgovor: „Gospodine predsedniče, uz dužno poštovanje, posle tako duge karijere, zašto i dalje radite u tim godinama”, upitao je, a Peres mu je odgovorio: „Zašto služim? Verujem da nikada nisam ni razmišljao o alternativi”.

Netanjahu je 2012. godine, u svom obraćanju svetu, upozorio na pretnju koju predstavlja iranski nuklearni program, pozivajući međunarodnu zajednicu da povuče „jasnu crvenu liniju“ kako bi zaustavila Iran. „Crvene linije ne izazivaju rat, one ga sprečavaju. Nuklearno naoružani Iran predstavlja najveću pretnju svetu,“ rekao je Netanjahu, koristeći simbolički crtež bombe da pojača svoju poruku.

PREGOVARATI SA NEPRIJATELJIMA

Peresov pristup bio je drugačiji – usmeren ka mirnim rešenjima, ali sa jasnom svesti o opasnostima i mogućnostima. „S obzirom na tanku liniju između uspeha i neuspeha, znajući da ono što funkcioniše u jednoj situaciji može biti pogubno u drugoj… smelo razmišljanje o nečijim opcijama uvek je bolji put“.

Iako je u ključnim trenucima bio spreman da upotrebi vojnu silu, Peres je bio neumoran zagovornik dijaloga. Njegova posvećenost miru nije bila idealistička, već duboko ukorenjena u pragmatizmu vođe koji je video ratove, ali je i dalje verovao u snagu pomirenja.

„Ako je mir ono što tražimo, moramo imati hrabrosti da mu težimo sa našim neprijateljem,“ rekao je jednom prilikom, svesno potvrđujući da se pravi mir može postići samo kroz pregovore sa onima s kojima se dugo sukobljavalo.

VIZIJA O MODERNOM IZRAELU

Peresov život, uprkos brojnim izazovima, bio je obeležen verom u snagu mašte i inovacija. Njegova predanost nauci i tehnologiji kao osnovama za budući napredak bila je deo njegove šire vizije o modernom Izraelu. „Ben-Gurion je jednom rekao da u Izraelu, da biste bili realista, morate verovati u čuda… Ben-Gurion je bio u pravu: realizam u Izraelu nije ništa manje nego nemoguće koje je postalo stvarno“.

Do kraja života, Peres je ostao optimista, i verovao je u snagu snova i promene. „Ne žalim ni za jednim od svojih snova. Jedino mi je žao što nisam više sanjao,“ govorio je Šimon Peres, ostavljajući iza sebe nasleđe vođe koji je uvek težio ka boljoj budućnosti, kako za Izrael, tako i za ceo svet.

Danas je, više nego ikad, bitno da Peresovo nasleđe mira usmerava put ka izgradnji boljeg, naprednijeg društva. Njegova vizija, kao nepresušan izvor inspiracije, nastavlja da živi kroz rad Peres centra za mir i inovacije sa kojim Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope neguje dugu i plodotvornu saradnju, odajući počast velikom državniku i nasleđu koje je ostavio iza sebe, a koje nas obavezuje da zajedno još više radimo kako bismo osigurali mir i stabilnost u regionima opterećenim konfliktima.

Naslovna fotografija: AP