U američkoj politici je poznat izraz “teorija stidljivog birača”. Ona ukazuje na to da učesnici istraživanja nisu nužno govorili istinu za koga će glasati. Ako se u konkretnom slučaju vrši analiza, to se najpre vezuje za simpatizere Trampa, jer u nekim krugovima i nije popularno priznati da će se glasati za njega kao kontroverznog kandidata. Time ljudi svesno izbegavaju stigmu. To znači da bi ove ankete mogle da potcene popularnost Trampa.

Pred nama su verovatno najneizvesnijih i najsudbonosnijih američki predsednički izbori u istoriji. Politički analitičari su podeljeni u svojim prognozama, ali su saglasni u jednom: svaki glas je bitan, i pobednika mogu da odluče promili, odnosno hiljade, ili stotine glasača u jednoj od 50 država u kojima se u utorak bira predsednik najmoćnije države sveta. I istraživači javnog mnjenja su, ma kako davali generalno slične rezultate, ipak vrlo različiti za države u kojima se vodi najveća borba.

Možda se najbolje oslikava stanje na portalu projects.fivethirtyeight.com na kom su objavljeni rezultati simulacije izbora, urađeni na osnovu najnovijih istraživanja javnog mnjenja: Tramp je pobedio na izborima u 53 od 100 slučajeva, a Kamala Haris u 47 od 100, dok je situacija da ni Harisova ni Tramp ne dobiju dovoljno elektora ocenjena kao „malo verovatna“, odnosno šansa da se ovo desi je manja od jednog procenta.

RAZLIČITI PROCENTI U ODNOSU NA ISTRAŽIVAČE

Da je ova trka i u samom finišu gotovo neodlučena, svedoče i kuće za istraživanje javnog mnjenja, koje su objavile svoja najnovija istraživanja procenata glasača koji podržavaju kandidate na nacionalnom nivou. Tako AtlasIntel u istraživanju od 2. novembra daje Trampu prednost od 2 odsto (49:47), TIPP Insights u istraživanju od 1. novembra daje i Trampu i Kamali po 48 odsto, Kaplan Strategies u merenju od 31. oktobra daje Trampu 1 odsto prednosti (48:47 procenata), SoCal Strategies ima slične rezultate (50:49 za Trampa), dok Echelon Strategies u istraživanju koje je rađeno od 28-31. oktobra prednost od dva procenta (49:47) daju Kamali Haris, kao i American Pulse Research i Polling (48:46 za Kamalu u istraživanju rađenom 28-30. oktobra)). On Message daje prednost od dva procenta (47:47) Trampu u istraživanju od 27-30. oktobra, Quantus Insights (27-30. oktobar) daje prednost Trampu (49:48 odsto), dok je najveća razlika za Kamalu Haris zabeležena u istraživanju RABA Research, rađenom 29. oktobra – ona je ovde dobila 48 odsto glasova, prema 44 odsto za Trampa.

Stanje najbolje oslikava portal projects.fivethirtyeight.com na kom su objavljeni rezultati simulacije izbora, urađeni na osnovu najnovijih istraživanja javnog mnjenja: Tramp je pobedio na izborima u 53 od 100 slučajeva, a Kamala Haris u 47 od 100, dok je situacija da ni Harisova ni Tramp ne dobiju dovoljno elektora ocenjena kao „malo verovatna“, odnosno šansa da se ovo desi je manja od jednog procenta.

KOPLJA SE LOME U KOLEBLJIVIM DRŽAVAMA

Najviše čekana istraživanja javnog mnjenja, međutim, nisu rađena na nacionalnom nivou, nego u „swing states“, odnosno kolebljivim državama, gde će i biti odlučeni izbori. To su: Pensilvanija, Arizona, Džordžija, Mičigen, Nevada, Severna Karolina, Viskonsin.

Dobre vesti za Kamalu Haris stigle su posle istraživanja Marist College, koje je otkrio da je Kamala u prednosti od 3 poena u odnosu na Trampa u Mičigenu, 2 poena u Pensilvaniji i 2 poena u Viskonsinu. Ipak, osmeh sa lica demokrata izbrisalo je istraživanje Echelon Insights-a, koje je dalo prednost Trampu u Pensilvaniji od čak 5 poena, i prednost od 1 poena u Džordžiji.

Ipak, analitičari upozoravaju da, bez obzira na to koliko su kandidati blizu u istraživanjima javnog mnjenja, moglo bi da se desi da jedan od njih pobedi u svih 7 „swing“ država. Zašto je ovo ovako? Jednostavno je: u svakoj od ovih država oba kandidata su i te kako unutar „margine greške“, kad je reč o ishodu, što znači da je u svakoj od njih moguća pobeda i Trampa i Kamale. U prevodu, razlika u broju elektora u utorak može biti i te kako ubedljiva, uprkos najavi neizvesnosti i u poslednjim istraživanjima javnog mnjenja.

TEORIJA STIDLJIVOG BIRAČA

Kad je reč o trci u pomenutim „swing“ državama (države u kojima ni republikanci ni demokrati nemaju jasnu većinu, i moguća je pobeda i Kamale i Trampa), situacija stoji ovako, pred izbore, prema projekcijama na portalu projects.fivethirtyeight.com: U Pensilvaniji je trka najneizvesnija, i tu će do kraja vladati pitanje kome će otići pobeda – neznatna prednost se ipak daje Trampu – 0,3 odsto; slično je i u Nevadi, gde će svaki glas biti bitan do samog kraja – i tu se Trampu daje minimalna prednost od 0,5 odsto; nešto veće razlike, ali u korist Kamale, su u Viskonsinu i u Mičigenu, gde je projektovana pobeda demokratskog kandidata, sa malom razlikom od 0,7, odnosno 0.9 odsto; „najmanje“ neizvesne trke (a u stvari veoma neizvesne) su u Severnoj Karolini (1,6 odsto u korist Trampa), Džordžiji (1,7 u korist Trampa) i u Arizoni (2,3 odsto u korist Trampa).

U Pensilvaniji je trka najneizvesnija, i tu će do kraja vladati bitka za svaki glas – neznatna prednost se ipak daje Trampu – 0,3 odsto; slično je i u Nevadi u kojoj se Trampu daje minimalna prednost od 0,5 odsto; nešto veće razlike, ali u korist Kamale, su u Viskonsinu i u Mičigenu, gde je projektovana pobeda demokratskog kandidata, sa malom razlikom od 0,7, odnosno 0.9 odsto; „najmanje“ neizvesne trke (a u stvari veoma neizvesne) su u Severnoj Karolini (1,6 odsto u korist Trampa), Džordžiji (1,7 u korist Trampa) i u Arizoni (2,3 odsto u korist Trampa).

Međutim, u američkoj politici je poznat izraz “teorija stidljivog birača”. Ona ukazuje na to da učesnici istraživanja nisu nužno govorili istinu za koga će glasati. Ako se u konkretnom slučaju vrši analiza, to se najpre vezuje za simpatizere Trampa, jer u nekim krugovima i nije popularno priznati da će se glasati za njega kao kontroverznog kandidata. Time ljudi svesno izbegavaju stigmu. To znači da bi ove ankete mogle da potcene popularnost Trampa.

Ko je od istraživača bio u pravu, znaće se već u sredu ujutru po evropskom vremenu, a istovremeno će biti poznato i u kom pravcu će u sledeće 4 godine krenuti Amerika, pa posledično i ostatak sveta.

Autor: IPESE Research Team
Naslovna slika: BBC