Nakon povlačenja Džoa Bajdena iz kampanje prošle nedelje, dinamika predsedničkih izbora 2024. dobila je u potpunosti novu dimenziju. Nakon što je u prvi plan izbila aktuelna potpredsednica Kamala Haris, koju je Bajden javno podržao kao kandidata, ankete su pokazale preokret trendova koji su se javili nakon predsedničke debate iz koje je Tramp izašao kao pobednik.
Nakon debate usledio je i pokušaj atentata u toku Republikanske nacionalne konvencije, što je Trampu donelo novi talas popularnosti. U anketama koje su uradili Njujork Tajms/Siena Koledž, Vol Strit Žurnal i CNN Tramp je bio ispred Bajdena za čak 6%. Međutim, ova prednost je praktično isparila nakon Bajdenovog povlačenja i postavljanja Kamale Haris kao potencijalnog demokratskog kandidata.
Najnovija istraživanja pokazuju mnogo neizvesniju trku: Njujork Tajms/Siena Koledž sada pozicioniraju Trampa ispred Haris za samo 1%, Vol Strit Žurnal 2%, a ankete CNN-a daju Trampu 3% prednosti u odnosu na Haris.
I Tramp i Harisova se sada nalaze u novom, promenljivom političkom okruženju, a obe partije i njihovi izborni štabovi moraju brzo da se prilagode evoluirajućim osećanjima biračkog tela dok se približavaju izbornom danu.
Dublja analiza otkriva nijansirane promene u percepciji javnosti i glasačkog tela. Tramp, iako i dalje ima blagu prednost u odnosu na Harisovu, više ne beleži rastuću prednost. Harisova je već uspela da ostvari zapažene uspehe među tradicionalno demokratskim biračkim grupama u kojima je Bajdenova podrška ranije opadala. Na primer, u najnovijoj anketi Njujork Tajmsa/Siene, ona je nadmašila Bajdenove ranije rezultate među mladima i manjinama, a u isto vreme je uspela da održi rejting među starijim belim glasačima – demografiji gde je Bajden bio relativno stabilan.
Dok se Bajdenova kampanja više gradila na problematičnim pitanjima koja se tiču Pojasa rđe (srednji Zapad, nekadašnje središte industrije čelika), Harisova cilja šire oblasti među različitim grupama glasača koja bi omogućila demokratama da se bolje kotiraju u državama tzv. Sunčevog pojasa (južni deo Amerike, koji se suočava sa velikim prilivom migranata iz Latinske Amerike) – Arizoni, Džordžiji, Nevadi i Severnoj Karolini – gde je Bajden zaostajao.
Ipak, primetno je i da je Trampova popularnost doživela promenu kada se radi o njegovoj percepciji među biračima. U dosadašnjem toku kampanje, analize su pokazivale da većina glasača ima negativno mišljenje o njemu. U poslednjoj anketi Vol Strit Žurnala, Trampov rejting iznosi 47% (pozitivno) – 50% (negativno), što je značajno poboljšanje.
I Donald Tramp i Kamala Haris se sada nalaze u novom, promenljivom političkom okruženju, pri čemu Harisova radi na konsolidaciji tradicionalne demokratske glasačke demografije, dok Tramp cilja na dalje jačanje ličnog rejtinga. Ishod izbora ostaje neizvestan, a obe partije i njihovi izborni štabovi moraju brzo da se prilagode evoluirajućim osećanjima biračkog tela dok se približavaju izbornom danu.
Izvor naslovne slike: FT montage/Getty Images