Uticaj recesije u Nemačkoj na zemlje Zapadnog Balkana

Šanse veće od pretnji (za sad)

SAŽETAK

Kratkoročno, recesija ne bi trebalo da poremeti ekonomsku saradnju Nemačke sa Srbijom, BiH, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom. Biće problema, najviše za Srbiju, ukoliko se recesija oduži. Zašto je važno na vreme i detaljno čitati nemački Paket za rast

U Čačku, gradu u centralnoj Srbiji, poznata nemačka kompanija ulaže 90 miliona evra u izgradnju prve faze fabrike delova za autoindustriju u kojoj će raditi 800 radnika. Vest je objavio predsednik Srbije ali nije otkrio ime kompanije.

Samo neki dan kasnije nemačka kompanija Hansgrohe otvorila je fabriku u Valjevu u koju je investirala 85 miliona evra, a zaposliće 1.000 radnika. Desetak dana ranije nemačka kompanija Wacker Neuson, koja se bavi proizvodnjom građevinskih mašina i kompletne mašinske opreme za građevinsku industriju, otvorila je u Kragujevcu, pored 16 godina starog, novi pogon i u njega uložila 25 miliona evra a zaposliće 800 radnika.

A krajem februara nemačka kompanija Kontinental otvorila je svoju drugu fabriku u Srbiji i jednu od najvećih svojih fabrika u svetu u čiju je izgradnju uložila oko 140 miliona evra. Ova kompanija planira da investira u Srbiji još 150 miliona evra i otvori 1.500 dodatnih radnih mesta u naredne četiri godine.

Vrednost ovih informacija najmanje je dnevno politička. Otvaranje dve i izgradnja još jedne nemačke fabrike u Srbiji dolazi u vreme kad je već bilo izvesno da privreda Nemačke ulazi u recesiju. Iako se vodi kao ”tehnička”, recesija nemačke ekonomije naterala je na ozbiljno razmišljanje zemlje Zapadnog Balkana (naravno, i sve članice EU) i zadaje im teške brige. Razloga ima na pretek jer je Nemačka privredni motor i ključni partner zapadnobalkanskih država, nekih manje, a nekih mnogo više. Pitanje svih pitanja je kako će se kriza (recesija) u Nemačkoj odraziti na privrednu saradnju (trgovinsku razmenu i priliv direktnih stranih investicija nemačkih kompanija) država regiona Zapadnog Balkana sa Nemačkom. Da li je vreme za uzbunu? I hoće li Nemačka biti tegljač koji će Srbiju, BiH, Severnu Makedoniju i Crnu Goru povući u oporavak ili odvesti u recesiju?

Čini se da najmanje glavobolje zbog recesije u Nemačkoj ima Crna Gora. Njena privreda nema previše dodirnih tačaka s nemačkom ekonomijom, pa će i uticaj recesije biti minimalan. Prema podacima crnogorske Privredne komore, ukupan priliv stranih direktnih investicija u periodu januar-septembar 2022. iznosio je 848 miliona evra a učešće investicija iz Nemačka bilo je samo 7,8 odsto. Podaci Monstata pokazuju da Nemačka u spoljnotrgovinskoj razmeni Crne Gore nije među prve tri države ni u izvozu (Srbija, Švajcarska, BiH) ni u uvozu (Srbija, Kina, Grčka). A od ukupnog broja turista koji su posetili Crnu Goru samo 7,9 odsto bili su iz Nemačke.

NAJMANJE GLAVOBOLJA ZBOG RECESIJE U NEMAČKOJ IMA CRNA GORA, JER NJENA PRIVREDA NEMA PREVIŠ DODIRNIH TAČAKA SA NEMAČKOM EKONOMIJOM.

Nemačka spada među pet najvećih spoljnotrgovinskih partnera Bosne i Hercegovine sa oko 2,6 milijardi evra razmene (od ukupno 24 milijarde evra). Što se tiče investicija, nemačke kompanije uložile su do kraja septembra prošle godine 43 miliona evra i po tom kriterijumu Nemačka je na petom mestu, što je duplo manje od kompanije iz Austrije koje su na prvom mestu sa 86 miliona evra. Jedna od značajnijih grinfield investicija u BiH je projekat Voith Hydro Bosnia d.o.o. Lukavac – nemačka investicija od 11,3 miliona evra u proizvodnju elektromotora i generatora.

NEMAČKE KOMPANIJE ULOŽILE SU 43 MILIONA EVRA U BOSNU I HERCEGOVINU.



U ekonomskim krugovima u BiH podeljena su mišljenja oko uticaja nemačke recesije na bosanskohercegovačku privredu. Optimisti, koji tvrde da neće biti značajnijih implikacija po ekonomiju BiH, kao argument za svoju tezu navode podatak da je u martu ove godine zabeležen istorijski mesečni rekord u izvozu u Nemačku od 123 miliona evra. Pesimisti, pak, kao argument za zabrinutost navode podatke o industrijskoj proizvodnji koji sugerišu da se nemačka recesija ipak oseća u BiH.

Nemačka je najveći trgovinski partner Severne Makedonije. Privreda te države ima značajnu, ako ne i dominantnu, trgovinsku i finansijsku izloženost prema Nemačkoj. U poslovnim krugovima Severne Makedonije vlada uverenje da u ovom trenutku nema mesta za veliku zabrinutost, iako računice pokazuju da će privredni rast za ovu godinu najverovatnije biti prepolovljen sa četiri na dva odsto (između ostalog i zbog nemačke recesije). Optimizam je zasnovan na činjenici da i dalje postoji veliko interesovanje nemačkih kompanija za ulaganja u privredu Severne Makedonije. Trgovina između dve zemlje u 2022. godini dostigla je rekordno visok nivo od 4,8 milijardi evra, ali već u četvrtom kvartalu 2022. godine počeli su da se javljaju znaci usporavanja. Nepovoljna ekonomska klima u Nemačkoj uticala je na rad makedonskih transportnih preduzeća. Od početka 2023. godine beleži se pad obima robe prevezene drumskim, železničkim i vazdušnim saobraćajem. Samo u kamionskom prevozu robe u prva tri meseca ove godine beleži se pad od 15 odsto.

NEMAČKA JE NAJVEĆI TRGOVINSKI PARNER SEVERNE MAKEDONIJE.



Iako je u prvim izjavama bila rezervisana oko uticaja recesije, direktorka Nemačke privredne komore u Makedoniji Antje Vandelt kasnije je bila decidirana da ”recesija u Nemačkoj uopšte neće negativno uticati na trgovinu sa Severnom Makedonijom i njenom ekonomijom uopšte”. Njeno je mišljenje da Severna Makedonija nudi interesantan potencijal, posebno u kontekstu trenutnog restrukturiranja lanaca snabdevanja među nemačkim kompanijama i trenda sve većeg približavanja dobavljača Nemačkoj. O tome svedoči veliki broj pitanja nemačkih kompanija koje su, kako tvrdi Vandelt, zainteresovane za tržište Severne Makedonije, kao tržište na koje se može investirati i s kojim se može širiti trgovinska razmena. ”Telefon u Komori stalno zvoni, javljaju se potencijalni nemački investitori koji su zainteresovani da dođu u Severnu Makedoniju”. Vandelt je najavila da će nemačka kompanija za proizvodnju naprednih sistema baterija biti sledeća nemačka investicija u Severnoj Makedoniji.

OD SVIH DRŽAVA ZAPADNOG BALKANA, SRBIJA JE DRŽAVA KOJA S NEMAČKOM IMA NAJVEĆE I NAJZNAČAJNIJE PRIVREDNE ODNOSE.


Od svih država Zapadnog Balkana, Srbija je država koja s Nemačkom ima najveće i najznačajnije privredne odnose. Nemačka je najveći pojedinačni trgovinski partner Srbije a direktne strane investicije koje dolaze iz Nemačke treće su po veličini. U Srbiji posluje ukupno 900 preduzeća (od toga 124 su velika) čiji su osnivači nemačke kompanije i one zapošljavaju 78.000 radnika (predviđa se da će na kraju 2024. godine zapošljavati 100.000 radnika). Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke dostigla 8,3 milijarde evra u 2022. godini, pri čemu su izvoz i uvoz gotovo izjednačeni.

Poslednje dve godine zabeležen je neverovatan rezultat – trgovinska razmena imala je rast od 35 odsto. Pet nemačkih kompanija je među 15 najvećih srpskih izvoznika.

Nemačke kompanije su investirale, prema podacima Narodne banke Srbije, oko 2,2 milijarde evra u poslednjih deset godina, što ih svrstava u grupu tri najveća investitora.

Rezultati nedavne ankete Nemačko-srpske privredne komore sugerišu da nemačka recesija ne bi trebalo da bude velika pretnja po očekivani privredni rast Srbije pošto optimizam nemačkih preduzeća u Srbiji ne opada već blago raste.

NEMAČKE KOMPANIJE U POSLEDNJIH 10 GODINA ULOŽILE SU 2.2 MILIJARDE EVRA U SRBIJI.


Stručnjaci, međutim, upozoravaju da recesija u Nemačkoj može da predstavlja ”rizik u najavi (perspektivi)”. Ukoliko ne bude dugo trajala neće se odraziti na srpski izvoz i na nemačke direktne strane investicije, ali ako se oduži – sve je moguće: da se izvoz smanji a da nove direktne strane investicije budu odložene ili uopšte da se ne realizuju.

Uspeh zemalja Zapadnog Balkana u očuvsnju podizanju privrednog rasta biće moguć ako njihove vlade i kreatori ekonmske politike prepoznaju kuda će ići najavljena tranzicija nemačke privrede.

Da bi sačuvala dosadašnji nivo i još više podigla ekonomske odnose s Nemačkom, Srbija bi morala pomno da prati Paket rasta, odnosno plan tranzicije nemačke privrede koji priprema Vlada u Berlinu. Paket je odgovor na strukturne probleme nemačke privrede a cilj mu je jačanje konkurentnosti nemačke ekonomije. Jedan od prioriteta je modernizacija poreskog zakona kojim se ne predviđa rast poreskih stopa, niti uvođenje novih nameta ali se zato sprema uvođenje premije za investiranje. Poreskom i kreditnom politikom podsticaće se povećanje inovativne moći nemačkih kompanija jer se pokazalo da njihova tehnološka prednost nestaje. Važan potez biće i ukidanje birokratskih prepreka kako bi se obezbedila brža procedura planiranja i odobravanja dozvola za sve građevinske projekte. Da bi se ojačala konkurentnost, moraju se obezbediti otporni lanci snabdevanja i sigurno snabdevanje sirovinama. Značajno će se modernizovati radno zakonodavstvo kako bi se olakšala imigracija kvalifikovanih radnika na tržište rada. Na kraju, ali možda i najvažnija mera, je ubrzavanje energetske tranzicije i širenje infrastrukture obnovljive energiju u koju se ubraja i izgradnja postrojenja za prijem i distributivne mreže za vodonik.

DA BI SAČUVALA DOSADAŠNJI NIVO I UNAPREDILA EKONOMSKE ODNOSE SA NEMAČKOM SRBIJA MORA DA PRATI PLAN TRANZICIJE NEMAČKE PRIVREDE KOJI PRIPREMA VLADA U BERLINU.



Iako se u polemici u nemačkoj javnosti ističe da se dugoročni održivi rast ne može održavati iz javnih sredstava finansiranih državnim zaduživanjem, ima i mišljenja da bi jedan od odgovora na recesiju mogli da budu vladini programi ekonomskih i investicionih podsticaja za kompanije sve dok su visoke kamate na bankarske kredite.

Srpska privreda morala bi sebi da traži mesto u nemačkom Paketu rasta. Najpre ponudom sirovina, poluproizvoda i delova kako bi se ojačala sigurnost lanaca snabdevanja ali ne samo u automobilskoj industriji (kako je to do sada bilo). I državna administracija u Srbiji moraće (šire) ekonomskim i (uže) investicionim podsticajima da nastavi i ubrza privlačenje nemačkih kompanija da se, seleći pogone iz Kine, zaustave u Srbiji i u njoj podignu nove pogone za snabdevanje svoje industrije. Dobar primer prakse je državni podsticaj od 20 miliona evra za drugu fabriku kompanije Kontinental u Novom Sadu.

Želiš da redovno dobijas naše analize? Prijavi se!

Povezane aktuelnosti

Related news