Sjedinjene Američke Države i Republika Srbija imaju istorijsku šansu da svoje odnose učvrste i pozitivno utemelje, što može oblikovati budućnost odnosa dve zemlje i regiona u celini. Najavljeno potpisivanje strateškog dijaloga Srbije i SAD otvara novo poglavlje u odnosima dve zemlje, koji su u proteklim decenijama bili obeleženi brojnim izazovima i nesporazumima. Ova inicijativa ima potencijal da postane prekretnica u bilateralnim odnosima, ali i da donese značajne koristi za obe strane.

Postignut jasan formalan mehanizam

Potpisivanjem sporazuma SAD i Srbije i dolaskom visokog zvaničnika Stejt departmenta, zamenika državnog sekretara za upravljanje i resurse SAD-a Ričarda Verme, zauzet je jasan spoljnopolitički i diplomatski kurs. Ključ uspeha leži u otvorenosti za dijalog, spremnosti na kompromis i prepoznavanju dugoročnih interesa i Srbije i SAD-a.

Srbija može koristiti strateški dijalog kako bi konsolidovala svoju poziciju kao stabilnog partnera, poboljšala ekonomiju, diverzifikovala energetiku i unapredila svoj imidž kod EU.

Strateški dijalog nije samo floskula, već jasan formalni mehanizam koji postoji u spoljnopolitičkoj praksi SAD-a, pružajući strukturiran okvir za razvijanje budućih odnosa. Ovo može rezultirati formiranjem strateške saradnje u budućnosti.

SAD su više puta istakle da vide Srbiju kao važnog partnera na Zapadnom Balkanu, dok je za Srbiju važno da iskoristi ovu priliku za unapređenje svojih političkih i ekonomskih pozicija na globalnom planu.

Interes obe države

Očekivanja su velika, posebno u kontekstu promenljive geopolitičke situacije i sve većih bezbednosnih napetosti i rizika. Zato i Beograd i Vašington imaju interes da unaprede saradnju. Srbija može koristiti strateški dijalog kako bi konsolidovala svoju poziciju kao stabilnog partnera, poboljšala ekonomiju, diverzifikovala energetiku i unapredila svoj imidž kod EU. Ali, koji su interesi SAD-a?

Iako bi se moglo pomisliti da Amerika nema ključne interese u Srbiji, to ipak nije slučaj. Strateškim dijalogom sa Srbijom, kao najvažnijom državom na Zapadnom Balkanu, SAD mogu potvrditi svoj uticaj u regionu koji je pod snažnim pritiskom drugih globalnih sila poput Rusije i Kine.

SAD su više puta istakle da vide Srbiju kao važnog partnera na Zapadnom Balkanu, dok je za Srbiju važno da iskoristi ovu priliku za unapređenje svojih političkih i ekonomskih pozicija na globalnom planu.

Visoki zvaničnici SAD-a su više puta istakli da vide Srbiju kao važnog partnera na Zapadnom Balkanu. Na tome se prethodnih godina naporno radilo, a formalizacija i potpisivanje sporazuma nije došlo slučajno i iznenada, već je to rezultat proaktivnosti srpskog državnog rukovodstva i srpske diplomatije, kao i angažovanja aktuelnog ambasadora SAD-a u Srbiji, Kristofera Hila.

Šta sporazum donosi u praksi?

Ključne teme sporazuma odnosiće se na nekoliko oblasti: ekonomiju, energetiku, bezbednost, trgovinu i investicije, životnu sredinu, medije i IT industriju, uključujući veštačku inteligenciju. Prvi praktičan korak biće formiranje radnih grupa koje će pokrivati ove oblasti. Energetska bezbednost biće još jedna ključna tema, s obzirom na globalnu energetsku krizu i potrebu Srbije da diversifikuje svoje izvore energije. SAD bi mogle ponuditi tehnološku podršku i ulaganja u obnovljive izvore energije, dok bi Srbija mogla iskoristiti ovaj trenutak za modernizaciju svog energetskog sektora.

Inače, prema podacima Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), američke kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 112.000 radnika. Ove kompanije su do sada uložile više od četiri milijarde dolara u srpsku privredu. Među značajnim američkim investitorima su kompanije poput NCR-a, koji planira da poveća broj zaposlenih na više od 4.200 nakon izgradnje kampusa u Beogradu kao i Philip Morrisa, koji je preuzeo Duvansku industriju Niš i uložio značajna sredstva u modernizaciju i zapošljavanje. Investicije će se povećavati, a dovešće i do „prelivajućeg efekta“, jer će i druge države po ugledu na SAD želeti da ulažu u Srbiju.

Kamen temeljac za odnose sa Trampovom administracijom

Ovaj dijalog može biti od pomoći Srbiji na njenom evropskom putu, jer predstavlja pozitivan signal koji dolazi sa druge strane Atlantika.

Interesantno je što se dijalog o strateškoj saradnji potpisuje u interegnumu dve administracije u Vašingtonu, samo deset dana pre inauguracije Donalda Trampa. Ovo predstavlja dobar kamen temeljac za izgradnju još boljih odnosa sa Trampovom administracijom, koji bi mogli biti podignuti na još viši nivo.

U Srbiji radi 30.000 ljudi u američkim kompanijama, a taj broj će se povećavati, što će dovesti do „prelivajućeg efekta“, jer će i druge države po ugledu na SAD želeti da ulažu u Srbiju.

Sjedinjene Države već imaju strateški dijalog sa Poljskom (potpisan 2008. godine, fokus na bezbednosti i vojnoj saradnji), Grčkom (pokrenut 2018. godine, sa akcentom na energetiku i regionalnu stabilnost), Egiptom (formalizovan 1998. godine, sa fokusom na ekonomsku i vojnu saradnju), Indijom (pokrenut 2005. godine, sa naglaskom na tehnološku i trgovinsku saradnju), Kiprom (otvoren 2020. godine, u cilju jačanja energetskih i bezbednosnih veza), Uzbekistanom (pokrenut 2018. godine, sa fokusom na ekonomsku modernizaciju i regionalnu bezbednost) i Omanom (formalizovan 2014. godine, sa naglaskom na saradnju u oblasti energetike i borbe protiv terorizma).

Autor: IPESE Research Team
Autor naslovne forografije: Srđan Ilić