Samit u Kazanju je Putin iskoristio kao svoj performans kojim je želeo da pokaže da Rusija i on nisu izolovani

Ambiciozno je delovao skup lidera članica BRIKS-a u Kazanju. Uz mnogo kamera, fotografija i medijske pažnje, usvojena je Kazanjska deklaracija i usput su proklamovane njihove ključne ideje – formiranje novog svetskog poretka – rađanje multipolarnog sveta i svrgavanje dolara sa trona globalne valute – kao da sve ovo nije izuzetno krupna i zahtevna promena koja bi podrazumevala stvaranje kompaktnog međunarodnog monetarnog sistema kakav još među ovim državama ne postoji. Podsetimo, čak je i Evropska unija, koja je na početku formirana kao Evropska zajednica za ugalj i čelik, tek posle 40 godina postojanja dobila zajedničku valutu – evro. No, ipak hrabro i entuzijastično u Kazanju su simbolično predstavili novčanicu nove valute kojem teže ka „dedolarizaciji“.

Da bi se shvatilo čemu BRIKS služi, šta BRIKS nije, a šta pretenduje da bude, treba vrlo pažljivo i objektivno analizirati pozadinu ove grupacije koja pretenduje da menja svet.

POLITIZACIJA KAO PREPREKA UNUTAR GRUPE

Pre svega, na kojim se vrednostima temelji BRIKS i ima li jasnu ideološku konfiguraciju među državama članicama?

Kada je stvaran, 2009. godine, bio je alternativa G7 – grupi najrazvijenijih zemalja sveta. Tada su zemlje osnivači – Brazil, Rusija, Indija i Kina – bile okupljene radi uspostavljanja ekonomske, investicione i trgovnske saradnje. Početno ime je bilo “BRIK”, koje je osmislio Džim O’Nil iz kompanije Goldman Saks. Tek godinu posle toga, dodato je “S”, nakon priključenja Južnoafričke Republike (Republic of South Africa, skraćeno South Africa). U narednom periodu su se priključili Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, nedvojbeno jačajući status i snagu ove grupe.

Iako je BRIKS otvoren za širenje partnerstva i poziva države da se priključe, već sada su unutar ovog saveza prisutne labave vrednosne spone, a primetne su i institucionalne manjkavosti na kojima bi trebalo da počiva ovaj konglomerat. Svakako, njegova snaga će se pokazati kroz vreme

A kako je i kada BRIKS prerastao iz ekonomske grupacije u blok sa ozbiljnim političkim aspiracijama? Tada i tako što su Rusija i Kina, pored monetarnih i finansijskih tema, na sto ispred zemalja članica kao temu stavili i politiku. Ta politizacija, primetno je, ne imponuje Indiji i Brazilu, što je indijski premijer Narendra Modi istakao komentarom “da ne treba napraviti antizapadnu organizaciju”. S njim se usaglasio i brazilski predsednik Lula da Silva rečima “ne treba se izražavati kroz kategorije prijateljskih i neprijateljskih zemalja”. Ove dve zemlje su, inače, protiv proširenja BRIKS-a.

PUTIN JE ŽELEO DA POKAŽE DA NIJE IZOLOVAN

Iako se u javnosti moglo čuti da BRIKS nastoji da bude protivteža EU ili NATO, jasno je da ne postoji mogućnost da na bilo koji način parira ovim alijansama, s obzirom na to da nema vojne afinitete, niti postoji politička konsenzusna usaglašenost. Udaljenost, kako geografska, kulturološka, ekonomska i ideološka, faktor je koji ne može biti zanemaren u realnoj proceni krajnjih geo-političkih dometa ove grupe. Ipak, značaj BRIKS-a nikako ne treba umanjivati, jer je činjenica da ima udeo od 37,3 odsto svetskog BDP, i da zemlje koje su članice imaju čak 46 odsto globalne populacije, kao i da ima 43 odsto svetskog udela u proizvodnji nafte. Podaci Svetske banke pokazuju da je BRIKS povećao svoje učešće u svetskoj ekonomiji za skoro 10 procentnih poena, a isto toliko je G7 tokom ovog perioda izgubio. Iako je većina država članica BRIKS-a od samog početka orijentisana na ekonomiju, Vladimir Putin je iskoristio šansu da pošalje i političku poruku, koristeći skup u Kazanju kao performans kojim je želeo da pokaže da nije izolovan.

Rusija i Kina su, pored monetarnih i finansijskih, na sto stavili i političke teme. Ta politizacija ne imponuje Indiji i Brazilu, što je indijski premijer Narendra Modi jasno pokazao komentarom “da ne treba napraviti antizapadnu organizaciju”. S njim se usaglasio i brazilski predsednik Lula da Silva rečima “ne treba se izražavati kroz kategorije prijateljskih i neprijateljskih zemalja”.

Kao nikada do sada, ruski predsednik je iskoristio pozornicu da nasmejan i raspoložen pozira i rukuje se sa što više lidera, pokušavši da na ovaj način „opere“ imidž prognanika koji ga prati od početka invazije na Ukrajinu (pa i od ranije). Samit u Kazanju je potvrda da je Putin iskoristio priliku da se svetu predstavi kao bitan međunarodni domaćin, imajući u vidu da su mu zbog sankcija putovanja uglavnom ograničena na Kinu, Vijetnam, Severnu Koreju, i još par zemalja. Sve veće interesovanje zemalja za članstvo u BRIKS-u dovoljan je razlog da Zapad strateški prati razvoj ove organizacije i da se, na sopstvenu inicijativu, približi političkoj i ekonomskoj saradnji sa „Globalnim Jugom“. Ovo se posebno odnosi na zemlje poput Brazila i Indije, koje nemaju izraženo anti-zapadno usmerenje.

BRIKS KAO EKONOMSKA ALTERNATIVA, ALI NE I POLITIČKI SAVEZ PROTIV ZAPADA

Vladimir Putin nastoji da BRIKS postane platforma za političku koordinaciju, ali je činjenica da ova grupacija nema obavezne mehanizme za vojnu ili političku saradnju, za razliku od NATO i EU. Ruski predsednik vidi u BRIKS-u šansu da poseduje potencijalni alat za jačanje otpora prema zapadnom uticaju i za stvaranje novog političkog poretka, ali je ograničen nesklonošću pojedinih članica da se otvoreno suprotstave Zapadu. Ujedno, nisu sve države članice ovog saveza spremne da prekinu saradnju sa Zapadom, naprotiv, mnoge suštinski zavise od veza sa SAD i EU. Iako BRIKS ima potencijal da podrži multipolarnost i balansira zapadni uticaj, njegova uloga ostaje više u ekonomskom domenu, nego što je realno da ova organizacija preraste u ujedinjeni politički blok protiv Zapada.

RELIKT BLOKOVSKIH PODELA

Kako se na sve gledalo u Briselu – jednom rečenicom je pokazao portparol EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano koji je rekao: “Verujemo da će svi učesnici samita u Kazanju iskoristiti ovaj događaj da još jednom pozovu Putina da odmah prekine rat protiv ukrajinskog naroda i da se pridržava i poštuje principe Povelje UN i međunarodnog prava“. Iako je BRIKS otvoren za širenje partnerstva i poziva države da se priključe, u savezu su već sada prisutne labave vrednosne spone, a primetne su i instiucijalne manjkavosti na kojima bi trebalo da počiva ovaj savez. Svakako, njegova snaga će se pokazati kroz vreme, a što se tiče nastojanja za menjanjem svetskog poretka, multipolarnost je već prisutna, ali je pitanje da li je ova realnost u skladu sa ambicijama pre svega Putina i Sija. Svakako, sa novim globalnim savezima, pogotovo onim ambicioznim, koliko god da su poželjni u cilju konstruktivnih tendencija, treba biti oprezan – u tome da li da latentno mogu nametnuti nepotrebne konfronatacije koje bi oživele atmosferu Hladnog rata, relikte blokovskih podela i dovele do ponovnog spuštanja gvozdene zavese.

Autor: IPESE Research Team
Naslovna slika: BRICS Russia 2024