Otvaranje Demokratske nacionalne konvencije u Čikagu postavilo je osnovu za značajnu tranziciju unutar Demokratske partije, pošto je predsednik Džo Bajden zvanično podržao potpredsednicu Kamalu Haris kao svog naslednika u predsedničkoj trci 2024.

Bajden je, osvrnuvši se na svoj mandat, nazvao izbor Harisove za svoju potpredsednicu 2020. godine „najboljom odlukom“ koju je doneo u karijeri, naglašavajući koliko poverenje ima u njenu sposobnost da vodi naciju. „Ona će biti predsednik na kog će se naša deca ugledati“, izjavio je Bajden, ističući da će Harisova biti lider kog će poštovati svetski zvaničnici i istorijska ličnost, kao potencijalna prva žena koja će biti predsednica Sjedinjenih Američkih Država. 

Ovaj trenutak predstavlja ključan pomak za demokrate, koji su samo mesec dana ranije bili duboko podeljeni oko Bajdenove kandidature. Kako prenosi CNN, stranka se od tada ujedinila iza Harisove, fokusirajući svoje napore na suprotstavljanje njenom republikanskom protivkandidatu, bivšem predsedniku Donaldu Trampu.

Poruka je bila jasna: pod vođstvom Harisove, Demokrate bi nastavile borbu za inkluzivniju i pravedniju Ameriku.

Konvencija je takođe poslužila kao platforma za demokrate da pokrenu niz oštrih napada na Trampa, posebno usmerenih na njegov stav o pravima na abortus i brojne pravne probleme i suđenja sa kojima se suočava. Kako prenosi Politiko, Hilari Klinton je izašla na scenu u udarnom terminu da iznese oštru kritiku svog bivšeg rivala, prikazujući ga kao zločinca sa kojim se demokrate sada suočavaju. Njene opaske naišle su na oduševljenje publike, a atmosfera u kongresnoj sali bila je na vrhu dok su demokrate isticale ulogu predstojećih izbora i šansu da Harisova razbije poslednji preostali stakleni plafon (termin koji opisuje nemogućnost žena i manjina da u hijerarhiji napreduju do najviših pozicija, bez obzira na kvalifikacije).

Međutim, jedno od najbitnijih spoljnopolitičkih pitanja — tekući rat u Gazi — značajno je izostajalo tokom konvencije. Kako prenosi Rojters, hiljade propalestinskih demonstranata marširalo je ulicama Čikaga na dan otvaranja konvencije, izražavajući svoj bes zbog podrške Bajdenove administracije Izraelu tokom sukoba u Gazi. 

Asošijeted pres je primetio da, iako su neki govornici kao što je Aleksandrija Okasio-Kortez kratko pominjali sukob, ta tema je uglavnom izostala iz tema koje su pokrenute sinoć. Predsednik Bajden se, međutim, jedini direktno pozabavio ovim pitanjem, priznajući gubitak nevinih života na obe strane i potvrđujući svoju posvećenost radu na prekidu vatre i trajnom miru na Bliskom istoku. „Ti demonstranti na ulicama imaju pravo“, priznao je Bajden, ističući složenost i osetljivost oko pitanja unutar Demokratske stranke.

Uzdržan pristup raspravi o sukobu u Gazi tokom konvencije naglašava delikatan balans Demokratske stranke. S jedne strane, moraju se pozabaviti zabrinutošću raznolike biračke baze, uključujući i one koji su duboko kritični prema spoljnoj politici SAD-a na Bliskom istoku. S druge strane, evidentno je oklevanje da se proizraelski glasači otuđe ili da se prodube unutrašnje partijske podele po tom pitanju. Kako prenosi CNN, odluka da se ovo pitanje u najvećoj mogućoj meri izbegne u udarnom terminu sugeriše da demokrate ne vide koristi u isticanju tako polarizovane teme u ovom kritičnom trenutku kampanje.

Prvo veče na konvenciji takođe je bilo usmereno na to da prikaže oštar kontrast između demokratske liste koju predvode Harisova i njen potpredsednik, guverner Minesote Tim Volc, i republikanske liste koju predvode Tramp i njegov potpredsednik Džej Di Vens.

,,Ona će biti predsednik na kog će se naša deca ugledati.“

Kako navodi Politiko, Bajden je iskoristio svoj govor da podseti glasače na izazove sa kojima se zemlja suočavala u protekle četiri godine, uključujući globalnu pandemiju, rasne nemire i poništavanje prava na abortus. Poruka je bila jasna: pod vođstvom Harisove, demokrate će nastaviti da se bore za inkluzivniju i pravedniju Ameriku, za razliku od onoga što su opisali kao Trampovu politiku podela i nazadnosti.

Ukratko, veče otvaranja Demokratske nacionalne konvencije bio je pažljivo orkestriran događaj koji je imao za cilj da ujedini stranku koja stoji iza Kamale Haris, istovremeno podvlačeći razlike između njene vizije Amerike i vizije Donalda Trampa. Kako se konvencija odvija, ostaje da se vidi koliko efikasno demokrate mogu da održe ovo jedinstvo i da li Harisova može da podstakne biračko telo da obezbedi istorijsku pobedu u novembru.

Izvor naslovne slike: Austin Steele, CNN