Nakon opsežne kampanje koja je ambiciozno startovala još prošlog proleća, Evropska komisija pod vođstvom Ursule fon der Lajen dobila je podršku Evropskog parlamenta i time obezbedila sebi još jedan mandat. Ne može da se ne primeti da je podršku dobila sa veoma tankom većinom – 370 glasova, što je samo devet više od neophodnog minimuma.

Ovo znači da je nov tim Ursule fon der Lajen dobio najslabiju podršku koju je jedna Evropska komisija dobila u poslednjih tridesetak godina, a zanimljivo je da je sama predsednica Urusla fon der Lajen u julu, kao nezavisna kandidatkinja, dobila dosta veću podršku. Stručnjaci smatraju da ovakav ishod nije zabrinjavajući i da samo pokazuje stepen demokratskih sloboda, ali se slažu da ipak ukazuje na određene podele unutar Evropskog parlamenta, što u budućnosti može otežati pronalaženje većine za odluke, mada sve ovo svakako ne ukazuje na uzdrmanost vrednosnih temelja zajednice.

Možda je prerano donositi predikcije o tome kako će se Kaja Kalas postaviti prema Srbiji.

BOGATA KARIJERA VISOKE PREDSTAVNICE

Za Srbiju je od posebnog značaja bilo ko će biti ključni sagovornici u budućim pregovorima i saradnji. Jednu od najizazovnijih uloga preuzela je Kaja Kalas, nova visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, naslednica Žozepa Borelja.

Kalas, bivša premijerka Estonije, poznata je kao jedna od najglasnijih kritičarki ruske politike u Evropi. Predsednica fon der Lajen opisala ju je kao „pravu osobu u pravo vreme“. Rođena je 1977. godine u Talinu u Estoniji, diplomirala je pravo na Univerzitetu u Tartuu, a radila je kao advokatica specijalizovana za evropsko i međunarodno pravo. Od 2018. do 2024. godine obavljala je funkciju premijerke Estonije, gde se istakla kao snažna zagovornica evropskih vrednosti i oštra kritičarka ruske politike. Zbog svog stave prema Rusiji, često je nazivana „antiruskim jastrebom“.

Ključno je pitanje – Da li se mogu predvideti njeni koraci, kad je naš region u pitanju?

VAŽNA POSETA KALAS SRBIJI U FEBRUARU

Analitičari smatraju da bi Kalas mogla da donese odlučniji pristup spoljnopolitičkim pitanjima EU, posebno u odnosu prema Rusiji i Kini. Njeno imenovanje moglo bi da utiče na ubrzanje procesa evropskih integracija za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući tu i Srbiju, ali taj put mora da prati ispunjavanje uslova za pridruživanje.

Predsednik Vučić je rekao: „Očekuje se da će ona Kaja Kalas doći u Srbiju u februaru. Bio je ovo otvoren, isken, ali ne i lak razgovor. Razgovarali smo o evropskom putu Srbije, a visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku je istakla neophodnost uspostavljanja dijaloga sa Prištinom, rešavanja slučaja Banjska i uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Odgovorio sam u skladu sa politikom i interesima Srbije.“

RAZUMEVANJE ZA BUDUĆE ČLANICE

Inače, iako Kalas ima oštar pristup po spoljnopolitičkim pitanjima, nije zatvorena po pitanju proširenja. Ovo su neke od njenih izjava: “Treba da imamo uspešne priče za pet godina, u smislu proširenja. Jer to nije samo zbog prosperiteta regiona, već i zbog davanja nade regionu. Proširenje ne treba posmatrati  kao „igru sa nultom sumom, gde su svi unutra ili su svi vani“, već treba primeniti princip zasnovan na zaslugama svake pojedinačne zemlje”.

POHVALE ZA SRBIJU

Po pitanju pridruživanja, u novom timu, Srbija će najpre biti oslonjena na Martu Kos, karijernu diplomatkinju iz Slovenije, koja je zadužena za proširenje EU. Ona dolazi iz liberalne strukture, poznata je po postavljanju visokih standarda za ulazak u EU i često ističe da članstvo mora biti zasluženo ispunjavanjem svih kriterijuma.

Realnost proširenja do 2030. godine zavisi od spremnosti zemalja kandidata i njihove posvećenosti reformama. O napretku Srbije je možda najbolje govorila, nova/stara predsednica fon der Lajen koja je pohvalila napredak Srbije, kada je obezbeđena nova finansijska tranša za Srbiju od čak 1,58 milijardi evra po planu rasta za Zapadni Balkan.

NOVA FUNKCIJA KOMESAR ZA ODBRANU

Novo, ali ne i neočekivano – Evropska komisija imaće i komesara za odbranu – Litvanca Andrijusa Kubilijusa. Ovo imenovanje naglašava rastući značaj odbrambene politike unutar EU, posebno u svetlu trenutnih bezbednosnih izazova. Kubilijus je poznat po svojoj proevropskoj orijentaciji i zalaganju za jačanje odbrambenih kapaciteta Unije. 

Predsednica EK je posebno istakla bezbednosne rizike, sledećim navodima: “Rat besni na granici Evrope. Moramo biti spremni. Moramo da radimo više kao Evropljani. Samo jedan podatak – Rusija troši devet odsto BDP-a na odbranu, a Evropska unija u proseku 1,9 odsto. Nešto je pogrešno u ovoj jednačini. Potrošnja za odbranu mora da bude povećana, kao što moramo da ojačamo vojnu industriju i pokrenemo zajedničke odbrambene projekte“.

Kao rezime – bitno je da novi tim nema izričitu odbojnost prema proširenju, stoga se za Srbiju može naći mesto u budućnosti, ali bi bilo naivno očekivati članstvo pre 2030. godine. Sa iskusnim i pragmatičnim pristupom državnog vrha u spoljnoj politici, već se prave novi kontakti i to je važna mapa puta ka evropskoj porodici.

OVO JE SPISAK SVIH ČLANOVA EK

Dosadašnji komesar za proširenje, Mađar Oliver Varhelji, biće komesar za zdravlje i dobrobit životinja. Ovo se može posmatrati kao političko nazadovanje, s obzirom na značaj i obim prethodnog portfelja. Inače, Evropska komisija sastoji se od predsednika i 26 komesara, ukupno čini 27 članova tima, što odgovara broju država članica Evropske unije, jer svaka država imenuje po jednog komesara. Komisija uključuje predsednika, osam potpredsednika i 18 komesara zaduženih za različite portfelje.

Novi sastav Evropske komisije:
– Tereza Ribera (Španija) – potpredsednica za čistu, pravednu i konkurentsku tranziciju
– Hena Virkunen (Finska) – potpredsednica za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju
– Stefan Sežurne (Francuska) – potpredsednik za prosperitet i industrijsku strategiju
– Kaja Kalas (Estonija) – Visoka predstavnica za spoljnu politiku i potpredsednica Komisije
Evropski parlament (EP) izglasao je nov sastav Evropske komisije (EK) na čelu sa Ursulom fon der Lajen, kojoj je to drugi mandat. Za novi sastav Evropske komisije glasalo je 370 članova EP, dok su 282 bila protiv, a 36 je bilo uzdržano.

Izvršni potpredsednici:
– Tereza Ribera (Španija) – potpredsednica za čistu, pravednu i konkurentsku tranziciju
– Hena Virkunen (Finska) – potpredsednica za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju
– Stefan Sežurne (Francuska) – potpredsednik za prosperitet i industrijsku strategiju
– Kaja Kalas (Estonija) – Visoka predstavnica za spoljnu politiku i potpredsednica Komisije
– Roksana Minzatu (Rumunija) – potpredsednica za ljude, veštine i pripremljenost
– Rafaele Fito (Italija) – potpredsednik za koheziju i reforme
Evrokomesari:
– Maroš Šefčovič (Slovačka), komesar za trgovinu i ekonomsku sigurnost. Novi portfelj uključuje carinsku politiku. Fon der Lajen je Šefčoviču poverila i posao komesara za međuinstitucionalne odnose i transparentnost
– Valdis Dombrovskis (Letonija) takođe će imati dva portfelja – za ekonomiju i produktivnost, kao i za implementaciju i pojednostavljenje
– Dubravka Šuica (Hrvatska) – komesarka za Mediteran. Biće odgovorna i za šire južno susedstvo EU i blisko će sarađivati sa budućom šeficom spoljnopolitičke službe Kajom Kalas
– Oliver Varheji (Mađarska) – komesar za zdravlje i za dobrobit životinja
– Vopke Hekstra (Holandija) će biti komesar za klimu, neto nultu (emisiju) i čisti rast
– Andrius Kubilius (Litavnija) – komesar za odbranu i svemir koji će raditi na razvoju Evropske
odbrambene unije
– Marta Kos (Slovenija) – komesarka za proširenje
– Jozef Sikela (Češka) – komesar za međunarodna partnerstva
– Kostas Kadis (Kipar) – komesar za ribarstvo i okeane
– Marija Luiš Albukerke (Portugal) – komesarka za finansijske usluge i štedno-investicionu uniju
– Hađa Labib (Belgija) – komesarka za pripravnost i upravljanje krizama
– Magnus Bruner (Austrija) – komesar za unutrašnje poslove i migracije
– Džesika Rosval (Švedska) – komesarka za životnu sredinu, otpornost u sektoru vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju
– Pjotr Serafin (Poljska) – komesar za budžet, borbu protiv prevara i javnu administraciju
– Dan Jergensen (Danska) – komesar za energetiku i stanovanje
– Ekatarina Zaharijeva (Bugarska) – komesarka za istraživanja i inovacije
– Majkl Mekgrat (Irska) – komesar za demokeratiju, pravdu i vladavinu prava
– Apostolos Cicikostas (Grčka) – komesar za održivi transport i turizam
– Kristof Hansen (Luksemburg) – komesar za poljoprivredu i hranu
– Glen Mikalef (Malta) – komesar za međugeneracijsku pravednost, kulturu, mlade i sport.

Autor: IPESE Research Team
Naslovna slika: EP