Meka moć, šta je to? Termin koji je sve više prisutan na javnoj sceni. u Oksfordskom rečniku engleskog jezika, termin „meka moć” definisan je kao: „moć (od strane nacije, države, saveza, itd.) koja se izvodi ekonomskim i kulturnim uticajem, a ne prisilom ili vojnom moći; ovaj koncept postaje popularan od druge polovine osamdesetih”.

Po Kembričkom rečniku, definiše se kao: „upotreba kulturnog i ekonomskog uticaja jedne zemlje kako bi ubedila druge zemlje da urade nešto, pre nego korišćenje vojne moći”.

Tvorac ovog koncepta je Džozef Semjuel Naj (Joseph Samuel Nye), koji je na Univerzitetu Harvard, u Sjedinjenim Američkim Državama, radio kao direktor Centra za nauku i međunarodne odnose Škole za javnu upravu „Džon F. Kenedi” od 1985. do 1990. i kao pomoćnik direktora za međunarodne odnose Univerziteta Harvard od 1989. do 1992. Samim tim, koncept kao takav ne samo da je ponikao na naučnim osnovama, već je i razrađen kao praksa međunarodne politike u zemljama zapadne hemisfere.

Meka moć podrazumeva ekonomsku pomoć; ulaganje u intelektualni potencijal drugih nacija; donacije i povlašćeni tretman u trgovini i poslovanju u javnom, društvenom i privatnom sektoru; kao i ulaganje u institucije društva i razvojne programe.

Administracija Ronalda Regana je ovaj koncept vrlo brzo primenila u poslednjim godinama Hladnog rata, i tako pridobila većinu populacije istočne Evrope za koncept Evropske unije i NATO-a, što se realizovalo nekoliko decenija kasnije, u vreme administracije Bila Klintona i Džordža Buša mlađeg.

Sa druge strane Rusija prepoznaje ovaj koncept isključivo kao termin propagande, čiji je zadatak da ponudi Potemkinova sela i nakon toga upotrebi koncept tvrde moći, odnosno vojne ekspanzije. Ovaj koncept je više od jednog veka razrađivan u hodnicima Kremlja, gde je Kominterna, nakon boljševičke revolucije, razvila svoj koncept čelične pesnice za svetsku revoluciju.

Meka moć, kao koncept razvijenog napada, podrazumeva ekonomsku pomoć; ulaganje u intelektualni potencijal drugih nacija; donacije i povlašćeni tretman u trgovini i poslovanju u javnom, društvenom i privatnom sektoru; kao i ulaganje u institucije društva i razvojne programe. Uticaj meke moći osećaju svi slojevi društva u jednoj zemlji i ona je namenjena razvoju, samoodrživosti i širokoj akumulaciji kapitala po celoj društvenoj lestvici. Po prirodi stvari, očekuje se da će se sa širenjem ekonomskih rezultata uticaja meke moći povećati baza podrške za politički koncept koji nudi zapadni uticaj, a to je, u našem slučaju, pristupanje EU i NATO-u, kao okvirima za ekonomski prosperitet i bezbednost.

Uticaj meke moći osećaju svi slojevi društva u jednoj zemlji i ona je namenjena razvoju, samoodrživosti i širokoj akumulaciji kapitala po celoj društvenoj lestvici

Sa druge strane, koncept propagande, kao koncept Kremlja, podrazumeva emotivnu manipulaciju nad masama, igra se na kartu straha i širenja panike, kao glavnog motiva narativa koji se širi u jednom društvu; kao i na razvijanje podela u samom društvu, kako bi se dovelo do njegove polarizacije i dovođenja na granicu konflikta. Razlog za ovo je stvaranje okruženja povoljnog za lakši rad subverzivnih agenata koji su kreirani u jednom društvu, kako bi se dovelo do stanja u kome je upotreba tvrde moći prihvatljiva i percipirano poželjna. Upravo iz ovog razloga, u poslednjim dešavanjima u Africi vidi se sve veći uticaj grupe „Vagner”, koja isplivava u državama u kojima je došlo do vojnih prevrata. Rusija nema ekonomske kapacitete da investira u razvojne projekte u Africi, niti u obrazovnu, zdravstvenu ili komunalnu infrastrukturu. Niti ima dovoljno novca da investira u resursnu bazu afričkih zemalja i da kupuje rudnike ili resurse iz Afrike. Ono što ima jeste investicija u MEKA MOĆ I TVRDA KUHINJA Meka moć, Evropska unija, NATO, Rusija, Kremelj, Jugoslavija, Srbija, Bosna i Hercegovina, Zapad, Zapadni Balkan KLJUČNE REČI Meka moć podrazumeva ekonomsku pomoć; ulaganje u intelektualni potencijal drugih nacija; donacije i povlašćeni tretman u trgovini i poslovanju u javnom, društvenom i privatnom sektoru; kao i ulaganje u institucije društva i razvojne programe. ” Uticaj meke moći osećaju svi slojevi društva u jednoj zemlji i ona je namenjena razvoju, samoodrživosti i širokoj akumulaciji kapitala po celoj društvenoj lestvici. ” Primeri Češke i Slovačke u odnosu na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu je najbolje pokazuju razlike uticaja meke moći Zapada i propagande Kremlja. ” www.ipese.rs 05. septembar 2023. ANALIZA IPESE društva plaćenika, poput grupe „Vagner”, koja korupcijom, pretnjama i silom dolaze besplatno do rudnika u Africi i potom koriste te resurse i radnu snagu u njima da bi došli do kapitala, kojim mogu da korumpiraju vojne starešine u afričkim zemljama i kupuju usluge od njih. Zauzvrat ti korumpirani vojni lideri, kada preuzmu vlast u svojoj zemlji, dobijaju promociju kanalima ruske propagandne mašinerije i iskaču na međunarodnu scenu kao promoteri političkih veza Rusije sa Afrikom. Na ovaj način se spirala propagandnih manipulacija Kremlja hrani, dok afrička društva zauzvrat dobijaju: nestabilnost, vojne diktature, nasilje nad slabima i još veću eksploataciju svoje radne snage.

Događaji na prostoru bivše Jugoslavije pokazuju da je koncept ruske meke moći u stvari propagandna tvrda kuhinja, čiji je cilj da dovede isključivo do upotrebe tvrde moći.

Posmatranje Češke i Slovačke u odnosu na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu je najbolji primer razlike uticaja meke moći Zapada i propagande Kremlja. Meka moć Zapada je nakon 1991. godine ponudila Češkoj i Slovačkoj, ali i Rumuniji i Mađarskoj, niz razvojnih projekata, ulaganja u privredu i pomoć pri modernizaciji oružanih snaga, kako bi ta društva što lakše prošla kroz tranziciju sa sovjetskog modela na koncept liberalne kapitalističke privrede. Rezultati su danas dosta vidljivi i ove zemlje su daleko ispred zemalja bivše Jugoslavije, za kojima su tada, 1991. godine, zaostajale. Jugoslavija je dobila istu takvu ponudu prilikom posete državnog sekretara Džejmsa Bejkera 24. juna 1991. godine, neposredno pred proglašenje nezavisnosti Hrvatske i Slovenije. Američki državni sekretar tom prilikom ponudio je pomoć od pet milijardi dolara za privredne reforme, kako bi se nastavilo ka članstvu Jugoslavije u tada Evropskoj ekonomskoj zajednici i kako bi se sprečili dalji međunacionalni sukobi, te kako bi samim tim opstala Jugoslavija. Ovo je i vreme poslednjih dana SSSR-a, koji se tada zdušno trudio da konačno sprovede u delo davni plan Kominterne da sruši Jugoslaviju, kao versajsku tvorevinu i, kako su je zvali, tamnicu naroda. Agenti SSSR-a su se svesrdno potrudili da, zahvaljujući saradnicima svoje mreže u Jugoslaviji, propagandom rasplamsaju stare animozitete između Srba i Hrvata, da pomognu da HDZ dođe na vlast, da svojim radom sa ekstremnom hrvatskom emigracijom i hrvatskom službom dovedu do formiranja paravojnih formacija i potom preko Mađarske naoružaju te iste formacije u Hrvatskoj „kalašnjikovima” iz magacina Crvene armije. Jugoslavija se pokazala kao poligon za sukob dva koncepta, meke moći Zapada i tvrde kuhinje Kremlja.

Rusija nema novac da investira u isto vreme i u defanzivna i u ofanzivna sredstva. Ulaganjem samo u ofanzivna sredstva oni odvraćaju neprijatelja od rata sa Rusijom

Kako je bilo te 1991. godine, tako je i danas. Koncept Kremlja da igra na emocije, budi animozitete i kreira poligon za svoju tvrdu kuhinju ponovo je, više nego ikad pre, prisutan na Balkanu. Taj koncept se najbolje pokazuje danas u Ukrajini, ali je primenjen u Gruziji, u Pridnestrovlju i sada širom Afrike. Uskoro bi mogao da dobije svoju kulminaciju i na belorusko-poljskoj granici. Ovi poligoni ruske tvrde kuhinje su najbolji pokazatelj da Rusija u svojoj doktrini i koncepciji geopolitike nema meku moć kao koncept rada. Rusija ne investira u destinacije gde želi da ostvari svoj uticaj. Postoji mišljenje da Rusija u Ukrajini nije uspela da kapitalizuje aktivnosti svoje meke moći i da tako pridobije Ukrajinu u svoj tabor. To sve pod pretpostavkom da Rusija uopšte prepoznaje koncept meke moći kako ju je definisao njen utemeljivač, sa početka priče. Ono što analizom dešavanja na teritoriji bivše Jugoslavije možemo da zaključimo jeste to da je koncept ruske meke moći u stvari propagandna tvrda kuhinja, čiji je cilj da dovede isključivo do upotrebe tvrde moći. Najbolji primer toga su, pored Jugoslavije, Pridnestrovlje i Gruzija, ali i sada Ukrajina. Predsednik Putin je u svom intervjuu Oliveru Stounu taj pristup ovako obrazložio, vezano za razvoj raketnih sistema ruske vojske: „Rusija nema novac da investira u isto vreme i u defanzivna i u ofanzivna sredstva. Ulaganjem samo u ofanzivna sredstva i dovođenjem njih do najvećeg stepena tehnološkog razvoja, mi dobijamo sredstva koja odvraćaju neprijatelja od toga da ikada ratuje sa Rusijom.” Ova rečenica najbolje ilustruje strategiju po kojoj je tvrda kuhinja Rusije samo još jedno ofanzivno sredstvo za kreiranje kriza, kako bi se sprečilo da kriza dođe na tlo Rusije. Upravo iz ovog razloga prapagandu, kao deo arsenala tvrde kuhinje Rusije, ne treba olako shvatati, jer je ona deo ofanzivnog oružja Rusije za kreiranje kriza, u zonama koje ona definiše kao zone svog interesa.