Svetske novinske agencije objavile su vest da je direktor kineske Evergrande grupe, Hui Ka Jan, stavljen pod policijski nadzor. To se dogodilo nakon što se ova vodeća kineska kompanija u sektoru razvoja i prodaje nekretnina našla pred likvidacijom. 

Stambena izgradnja u Kini beleži istorijski pad. 

Posle kolapsa kompanije Evergrande, sada se neizvesnost bankrota nadvila i nad kineskim nekretninskim divom Country Garden. 

Izgradnja stanova dugo je bila važan pokretač rasta kineske ekonomije, čineći trećinu njenog BDP-a. Sada svi – od vlade i investitora do građana, bankara i ekonomista – strahuju od domino efekta koji bi mogao da ugrozi kompletnu kinesku privredu i ozbiljno dovede u pitanje njen dalji rast. Suočena s ozbiljnim problemom, kineska vlada obećala je (ipak, post festum) da će prilagoditi i optimizovati politike kako bi se osigurao zdrav i stabilan razvoj građevinskog tržišta.

 Istorijski pad stambene izgradnje u Kini preti da ugrozi kompletnu kinesku privredu.

Istovremeno, na drugom kraju sveta – u Nemačkoj najveća poslovna grupa za nekretnine Vonovia odustala je od izgradnje 60.000 stanova. Ta vest dolazi u vreme kad kriza u građevinskom i nekretninskom sektoru u Nemačkoj postaje sve ozbiljnija, a nesigurnost na tržištu je ogromna. U prvoj polovini ove godine izdato je 17,3 odsto manje građevinskih dozvola za izgradnju stanova. U traganju za rešenjima protiv krize stručnjakinja za građevinu Lamia Mesari Beker sa Univerziteta u Zigenu i savetnica vlade za sektor stanogradnje, sugeriše vladi Olafa Šolca da se uhvati u koštac s reformama jer je previše državnih propisa, od kojih su neki i protivrečni, a da u tim reformama bude pragmatična i donese jednostavne propise. Za najveću evropsku ekonomiju sektor nekretnina izuzetno je značajan jer čini petinu njene ukupne proizvodnje.

Nemačka nije izuzetak. Podaci Eurostata pokazuju da je broj izdatih građevinskih dozvola u Evropskoj uniji smanjen četiri odsto, što je prilično visok pad s obzirom da je broj izdatih građevinskih dozvola u 2021. godini bio 16 odsto veći nego 2020. godine.

Ni podaci u regionu nisu mnogo drugačiji od svetskih kretanja.

U Hrvatskoj je u junu ove godine izdata 791 građevinska dozvola, što je manje 12,7 odsto u odnosu na jun 2022. godine. Ukupna građevinska industrija (čiji deset odsto BDP-a) ipak raste, pogurana investiranjem u turističku privredu pred sezonu i ulaganjima u obnovu zemljotresom pogođenih područja (Zagreb i Banija).

 U Evropskoj uniji broj izdatih građevinskih dozvola smanjen je za 4%.

Prema podacima Monstata, u Crnoj Gori u drugom kvartalu ove godine 

zdato je 68 građevinskih dozvola, ili 21 odsto manje od broja dozvola izdatih u drugom kvartalu 2022. godine.

Državni zavod za statistiku Severne Makedonije objavio je da je u julu 2023. godine izdato 280 građevinskih dozvola, što je 33,6 odsto manje u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izuzeci od ove sumorne slike u real estate sektoru u regionu su Bosna i Hercegovina i Srbija.

Broj izdatih odobrenja za građenje u BiH u julu ove godine bio je 28,7 odsto veći u odnosu na juli 2022.

 Smanjenje broja građevinskih dozvola beleže i Crna Gora (21%) i Severna Makedonija (33,6%).

A srpska građevinska industrija pokazuje zavidan nivo otpornosti i jake znake oporavka. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u drugom kvartalu 2023. godine, vrednost izvedenih radova na teritoriji Republike Srbije porasla je u tekućim cenama za 21,1 odsto u odnosu na drugi kvartal 2022. godine, a broj izdatih građevinskih dozvola u junu (2.579) veći je 17,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U julu je broj izdatih dozvola nastavio da raste (2.709) – 14,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Kad se posmatra broj izdatih dozvola po mesecima u ovoj godini, juli je rekorder. Na primer, u januaru je bilo izdato 1.568, u februaru – 1.786, u martu – 2.576, u aprilu – 1.972 a u maju – 2.404. U prognozi za treći kvartal Zavod za statistiku objavio je da će građevinarstvo ostvariti rast od 20,8 odsto čime će dati najveći doprinos (1,2 odsto) rastu BDP-a u odnosu na industriju (0,5 odsto) i poljoprivredu (0,8 odsto).

Broj izdatih građevinskih dozvola raste u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Ovi podaci dokaz su da oporavak srpske građevinske industrije dobro napreduje i da raste njeno učešće u bruto domaćem proizvodu, koje je prošle godine iznosilo 6,4 odsto.

S obzirom na važnost građevinarstva za BDP Srbije, bilo je izuzetno važno i neophodno preduprediti i umanjiti uticaj globalne krize na trend pada stope rasta ove industrije u Srbiji i istovremeno naći trajni sistemski ključ (nikako ne jednokratne mere podrške) za njen rast.

Sagledavajući globalna kretanje u real estate sektoru i uopšte građevinskoj industriji Vlada Srbije odlučila se, i pored protivljenja dela javnosti, za renoviranje jednog od ključnih sistemskih zakona – Zakona o planiranju i izgradnji.

Već sama majska najava da je modernizovani Zakon poslat Parlamentu na usvajanje imao je veliki odjek na tržištu. Iz teksta se jasno moglo isčitati da Zakon donosi moderna rešenja u oblasti održive i energetski efikasne gradnje, digitalizaciju građevinskog sektora (korišćenje elektronskog građevinskog dnevnika) i BIM tehnologiju koja inače predstavlja pokretača digitalne transformacije. Zakon ubrzava procedure za izdavanje građevinskih dozvola, ukida prepreke (kao što je, recimo, konverzija uz naknadu) i omogućava da proces izdavanja dozvola bude transparentniji i u cilju veće zaštite građana i onih koji grade. Osim neophodnog sertifikata zelene gradnje za sve javne objekte i sve objekte veće od 10.000 kvardata, uvodi se (kao važna novina) obaveza investitora da pre dobijanja upotrebne dozvole preda dokaze o kretanju građevinskog otpada, čime se rešava problem divljih deponija. Izmene Zakona obavezuju investitora da položi osiguranje u slučaju oštećenja okolnih zgrada i da o svom trošku popravi ulice koje je oštetio prolaskom kamiona prilikom izgradnje objekta, a ako to ne uradi postojaće garancija iz koje će lokalna samouprava moći da izvrši popravku.

Srpska građevinska industrija pokazala je zavidan nivo otpornosti i znake oporavka!

Svi igrači na tržištu – ulagači, građevinske kompanije i finansijeri (banke) – vrlo brzo razumeli su signal koji je država poslala tržištu i započela je ekspanzija, što se odmah u junu i julu osetilo po rastu izdatih dozvola za gradnju, a prognoze su da će se nastaviti do kraja ove godine ali i narednih godina. Ukidanje naknade za konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine u poslovnim krugovima pozdravljeno je kao dalekosežno značajno sistemsko rešenje.

Građevinska industrija važna je poluga za obezbeđivanje ekonomskog rasta Srbije. Ona je jednako, ako ne i značajniji podsticajni faktor od industrije i poljoprivrede. Građevinarstvo ima pozitivan uticaj na 22 privredne grane.

Zakon o planiranju i izgradnji je bio odgovor srpske Vlade na krizu koja trese građevinski sektor širom Evrope i sveta. 

Reagovanje Vlade u pravom (ključnom) trenutku, kad se i na globalnom nivou odlučuje sudbina građevinske industrije, kako ne bi posustao motor privrednog rasta Srbije primer je prave proaktivne uloge izvršne vlasti u stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta i pravila igre na tržištu. Vlada se ispravno odlučila za sistemski pristup i tako izbegla kratkoročne i jednokratne intervencije za spas pojedinačnih građevinskih kompanija. Umesto subvencija iz budžeta, poreskih olakšica ili zamrzavanja cena Vlada je promenila i osavremenila zakonsko rešenje i vrlo brzo su se pokazali pozitivni efekti njene odluke.

Nakon najave i u usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji, jun i jul su obeleženi rastom izdatih građevinskih dozvola.

Šta je Vlada Srbije postigla modernizovanjem Zakona o planiranju i izgradnji što je dovelo do buma na tržištu?

Pre svega, stvorila je ono što je poslovnim igračima daleko najvažnije – izvesnost i predvidljivost poslovanja. Za svakog investitora je važna stavka Zakona koja propisuje da 70 odsto teritorije svake jedinice lokalne samouprave mora biti pokriveno planskim dokumentom, na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi (odnosno plan koji se može direktno primeniti). Zakon je, zatim, investitorima stvorio sigurnost jer je otklonio kolizione odredbe sa drugim propisima, što dovodi do ujednačavanja prakse u postupanju. Obezbedio je veću transparentnost jer oni koji su zaduženi za izdavanje građevinskih dozvola sada imaju veću odgovornost ako ih ne izdaju na vreme, a nosioci javnih ovlašćenja neće moći da menjaju svoje jednom donete odluke. To za građevinske kompanije znači zaštitu od korupcije, po kojoj je inače ova oblast bila prepoznatljiva u prošlosti, i donosi značajno smanjenje troškova. Zakon (a ne ni resorno ministarstvo ni vlada) nudi i podsticaje investitorima koji se odluče za zelenu gradnju objekata jer sada imaju pravo na umanjenje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u visini od 10 odsto.

Vlada Srbije je izabrala sistemski pristup I investitorima omogućila izvesnost I predvidljivost poslovanja. 

Proaktivno delovanje nadležnog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Vlade i Parlamenta može da posluži kao model za sva druga buduća delovanja vlade u oblasti ekonomije. Rast građevinske industrije, kao brzi odgovor na moderan sistemski zakon, pokazatelj je šta treba ubuduće da radi država (vlada) – kako bi napravila dobar okvir, ambijent i prepustila tržišnim igračima da se razmahnu.