Analize, istraživanja i predviđanja mnogih agencija sugerisale su da će predsednička trka između Donalda Trampa i Kamale Haris biti odlučena razlikom od nekoliko hiljada glasova. Međutim, konačni rezultati pokazali su da je Tramp osvojio milionsku većinu, potvrđujući svoje predizborne reči: „Mislite da će biti tesno? Neizvesno? Ne – ovo su potpuno izvesni izbori. Pobeđujem ja!” Time je osvojio drugi mandat i postao 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Nakon poraza 20. januara 2021. godine, kada je napustio Belu kuću, Tramp je poručio: „Vratiću se, čuvajte se dok se ne vidimo ponovo.” Mnogi su tada verovali da su njegove političke ambicije završene. Uprkos brojnim sudskim procesima, milionskim kaznama, partijskim neslaganjima, medijskom pritisku i drugim izazovima, Tramp je nastavio političku borbu i uspeo da osvoji novi mandat, potvrđujući izdržljivost na političkoj sceni.

ŠTA ČEKA AMERIKU, A ŠTA SVET?

Učinimo Ameriku ponovo velikom, Ne intervencionizmu, da amerikanizaciji, Masovna deportacija, Pred Amerikom je zlatno doba bile su ključne poruke Donalda Trampa tokom kampanje. Ipak, važno je razlikovati Trampov pristup u kampanji – gde često koristi populističku retoriku i oštre izjave – od Trampa koji će preuzeti odgovornost u Ovalnom kabinetu i baviti se kompleksnim političkim odlukama. Treba imati u vidu da Tramp u 2024. godini nije isti kao onaj koji je u taj kabinet zakoračio 2016. godine – sada ima svo neophodno predsedničko i političko iskustvo.

Iako veliki broj analitičara tvrdi da je njegova politika nepredvidiva i populistička, njegovi postupci ipak dosledno prate konzervativni politički pravac. Njegovi naconalni prioriteti uključuju ekonomski rast, socijalnu pomoć i zdravstvenu zaštitu. Tramp planira da ponovo aktivira set poreskih olakšica iz 2017. godine, smanji porez sa 21 na 15 odsto i ukine porez na napojnice i socijalne beneficije, što prema njegovim rečima može stimulisati ekonomski rast i otvaranje radnih mesta. Kritičari smatraju da bi ove mere najviše koristile bogatima, dok bi srednja klasa mogla biti manje pogođena. Kako bi podstakao proizvodnju u Americi, planira i uvođenje poreza na kineske proizvode u visini od 60 odsto, mada taj potez već sada izaziva kontroverze i debatu o mogućim posledicama po američku privredu.

Uprkos sudskim procesima, milionskim kaznama i partijskim neslaganjima, Donald Tramp je 5. novembra postao 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Njegova migraciona politika takođe je u fokusu, sa planovima za zaustavljanje ilegalnih migracija i deportaciju, čime bi bio pogođen veliki broj ljudi koji dugo žive u SAD – od čega su mnogi iz Latinske Amerike i već deceniju u zemlji. Sada ih je 11 miliona u SAD – što je oko 3,3 odsto populacije. Većina njih su dugogodišnji stanovnici Amerike – skoro 80 odsto su u zemlji više od decenije – a skoro polovina je iz Meksika, Gvatemale, El Salvadora i Honduras i skoncentrisani su u Kaliforniji, Teksasu, Floridi, Njujorku, Nju Džersiju i Ilinoisu.  Kroz ove politike, Tramp nastoji da sprovede mere koje će, prema njegovim planovima, imati značajan uticaj na unutrašnje i spoljne poslove Sjedinjenih Američkih Država.

ODNOS PREMA RATU U UKRAJINI

Donald Tramp je završio predsednički mandat pre četiri godine oproštajnim govorom, ističući: „Posebno sam ponosan na činjenicu da sam prvi predsednik u poslednjih nekoliko decenija koji nije započeo nijedan rat.“ Tokom kampanje, Tramp je takođe naglašavao napore koji se ulažu u postizanju mira, posebno privlačeći pažnju izjavama o brzom rešavanju konflikta u Ukrajini. Sada će imati priliku da potvrdi svoja obećanja pred svetskom javnošću.

Prema mišljenju vojnih stručnjaka, opcije za završetak rata u Ukrajini su različite, ali ključnu ulogu imaju finansiranje i podrška Zapada. Postoji mogućnost da se uskoro razmotri mirovni predlog, ali verovatnije u obliku kompromisa koji bi uključivao ustupke Rusiji, nego kao „plan pobede“ koji je predložio Volodimir Zelenski. Geopolitička pitanja koja se otvaraju takođe uključuju potencijalni uticaj na kraj posthladnoratovske ere, kao i pitanje buduće saradnje između predsednika Ukrajine i Rusije.

BLISKI ISTOK KAO CENTRALNA TAČKA SVETSKOG MIRA

Eskalacija rata na Bliskom istoku privlači posebnu pažnju Vašingtona i predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Tokom kampanje, Tramp je naglašavao potrebu za brzim okončanjem sukoba, iako nije iznosio detalje niti konkretne planove. Benjamin Netanjahu, izraelski premijer, među prvima je telefonom čestitao Trampu na izbornoj pobedi, a analitičari su tokom kampanje ocenili da bi Trampova pobeda mogla doneti Izraelu veću slobodu delovanja u regionu. Prema njihovim predviđanjima, Tramp bi mogao podržati korake Izraela u vezi s Bliskim istokom, uključujući potencijalnu aneksiju Zapadne obale. Tokom govora, Tramp je nekoliko puta ponovio da mu je cilj završetak sukoba pre inauguracije.

Donald Tramp je završio predsednički mandat rečima: „Posebno sam ponosan na činjenicu da sam prvi predsednik u poslednjih nekoliko decenija koji nije započeo nijedan rat.“ Tokom kampanje je privlačio pažnju izjavama o brzom rešavanju konflikta u Ukrajini. Sada će imati priliku da potvrdi svoja obećanja pred svetskom javnošću.

U svom prvom mandatu, Tramp je preduzeo nekoliko kontroverznih koraka podrške Izraelu, kao što su premeštanje ambasade SAD iz Tel Aviva u Jerusalim 2017. godine i priznanje izraelskog suvereniteta nad Golanskom visoravni. U svemu tome ne treba zanemariti ulogu Irana, a stručnjaci predviđaju da bi Tramp mogao pojačati retoriku prema ovoj zemlji, s obzirom na njegove ranije izjave i poteze, posebno se obazirući na akciju u kojoj je ubijen iranski general Kasem Sulejmani. Tramp je tada rekao: ,,Izveli smo akciju kako bismo zaustavili rat – a ne da bismo ga započeli. On je poslednjih dvadeset godina organizovao terorističke napade u nameri da destabiliše Bliski istok.”

SRBIJA I AMERIKA – ŠANSA ZA NOVO POGLAVLJE

I bez obzira na prethodni mandat, u kom je Tramp pokazao interesovanje za Balkan preko specijalnog izaslanika Ričarda Grenela i realpolitičkog pristupa u vezi s normalizacijom odnosa Beograda i Prištine, činjenica je da je on izuzetno popularan među Srbima. One su dodatno učvršćene telefonskim razgovorom predsednika Srbije Aleksandra Vučića s Trampom, koji je bio među prvim međunarodnim kontaktima američkog predsednika nakon izborne pobede. Ovaj razgovor nagoveštava put buduće saradnje, koja može doprineti čvršćem savezništvu.

Analitičari navode da su odnosi između SAD i Srbije trenutno na najvišem nivou u poslednjih nekoliko decenija, uz potencijal za direktnu komunikaciju među predsednicima kao dodatnu vrednost. Postoji mogućnost da se Beograd nađe na listi gradova koje bi Tramp mogao posetiti. Nakon razgovora, predsednik Vučić je izrazio nadu da će predsednik SAD posetiti Srbiju, ističući da uživa značajnu podršku u zemlji.

Analitičari navode da su odnosi između SAD i Srbije trenutno na najvišem nivou u poslednjih nekoliko decenija, i to ne samo u političkom, već i ekonomskom i u energetskom smislu.

Pored toga, predsednik Vučić je javnosti preneo I informaciju da je tokom razgovora bio prisutan i Ilon Mask, izvršni direktor kompanija Tesla i SpaceX. Njegovo prisustvo otvara pitanje potencijala za ekonomsku saradnju, s obzirom na to da je Tesla najveći proizvođač električnih automobila na svetu, a za koje je litijum ključni resurs. Pre nekog vremena, Vučić se sastao i s Džaredom Kušnerom, sa kojim je razgovarao o investiciji od pola milijarde dolara u Beogradu, postavljajući time temelje za dalju ekonomsku saradnju.

PRILIKA ZA NORMALIZACIJU ODNOSA BEOGRADA I PRIŠTINE

Iako je nerealno očekivati da Sjedinjene Američke Države promene svoj stav prema Kosovu kao samoproglašenoj nezavisnoj državi, moguće je očekivati da će se Vašington aktivnije i konstruktivnije uključiti u pregovore o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Tokom Trampovog prvog mandata, specijalni izaslanik Ričard Grenel pokazao je određenu vrstu razumevanja prema Srbiji i njenom stavu.

Aljbin Kurti, aktuelni lider privremenih prištinskih institucija, javno je podržao demokrate i Kamalu Haris u aktuelnoj kampanji. Posledično, pobeda Donalda Trampa može doneti sa sobom određene izazove za Kurtija, posebno imajući u vidu rano ostvaren kontakt predsednika Vučića s Trampom.

Profesor Dejvid Filips sa Univerziteta Kolumbija izjavio je da bi „pobeda Trampa na izborima mogla imati značajan uticaj na Kosovo“, navodeći rizik od mogućeg postepenog zatvaranja vojne baze Bondstil i mogućnosti da koraci ka integraciji Kosova u NATO budu obustavljeni. Filips je zaključio da bismo „mogli da vidimo veliku promenu u američkoj politici kada je reč o Balkanu“

Aljbin Kurti, aktuelni lider privremenih prištinskih institucija, javno je podržao demokrate i Kamalu Haris u aktuelnoj kampanji – pobeda Donalda Trampa može pred njega postaviti neočekivane političke izazove.

KO JE KO U TRAMPOVOM NOVOM TIMU?

Apsolutna vlast nosi sa sobom i apsolutnu odgovornost. Sa Trampom na čelu, i njegovim potpredsednikom Džej Di Vensom, administracija SAD trenutno ima većinu u Senatu, Predstavničkom domu i podršku u Vrhovnom sudu, što im obezbeđuje značajan politički uticaj. U toku su imenovanja za tim koji će preuzeti ključne pozicije u Trampovom drugom mandatu.

Marko Rubio, senator sa Floride, imenovan je za novog državnog sekretara, dok je republikanski poslanik Majk Volc postavljen za savetnika za nacionalnu bezbednost. Tramp je najavio da će Ilon Mask i republikanski biznismen Vivek Ramasvami predvoditi novo Odeljenje za efikasnost uprave, zaduženo za upravljanje vladinim agencijama i budžetom, a sve sa ciljem smanjenja birokratije i kontrolisanja troškova u federalnim institucijama.

Bivši direktor Nacionalne obaveštajne agencije (DNI) Džon Retklif imenovan je za direktora CIA, dok će Pit Hegset, voditelj na FOX News, biti novi ministar odbrane. Pored toga, Tramp je imenovao investitora i donatora Stiva Vitkofa za specijalnog izaslanika za Bliski istok, a bivši sekretar Bele kuće iz njegovog prvog mandata, Cilijem Džozef Mekingli, postavljen je za novog savetnika Bele kuće. Još uvek nije poznata uloga Ričarda Grenela, što je jedna od najbitnijih informacija za region Balkana.

NOBELOVA NAGRADA ZA MIR – JOŠ JEDNA TRAMPOVA AMBICIJA?

Na osnovu trenutnih okolnosti, može se pretpostaviti da će američka politika krenuti desno. Kao dugogodišnji biznismen, sada već i američki predsednik u dva mandata, Donald Tramp od 2016. godine radi na postizanju međunarodnih sporazuma i smanjenju tenzija u svetu, susrećući se sa liderima poput Kim Džong Una, Si Đinpinga i Vladimira Putina. Njegov pristup politici često je pragmatičan i poslovno orijentisan, a prema izjavama bliskih saradnika, motivisan je ambicijom da bude prepoznat kao pobornik mira. Neki veruju da teži dobijanju Nobelove nagrade za mir, priznanja koje su osvojili bivši američki predsednici Baraka Obama, Džimi Karter, Teodor Ruzvelt i Vudro Vilson.

Iako su ga politički rivali tokom kampanje optuživali za mnogo toga i nazivali „čovekom koji će dobiti mandat za osvetu i u kabinet ući sa listom neprijatelja“, mnogi se nadaju da će njegova glavna ambicija ostati usmerena ka postizanju mira i globalne stabilnosti.

Autor: IPESE Research Team
Naslovna slika: BBC