Bitan momenat u istoriji. Nova era.
Tako bi se u najkraćem mogli opisati koraci koje je ove jeseni Srbija napravila u saradnji sa Zapadom i u naporima za novim globalnim pozicioniranjem. Potvrđivanje i osnaživanje regionalne saradnje kroz Berlinski proces i sprovođenje reformske agende osiguravaju, s jedne strane, dalje evropske integracije Srbije. A s druge strane, Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike sa Sjedinjenim Američkim Državama (uopšte prvi sporazum o strateškoj saradnji dve zemlje) širom otvara vrata seriji novih sporazuma i zaokruživanju strateškog partnerstva sa najvećom svetskom ekonomskom silom.
Kad je reč o ubrzanju evropskih integracija, zabeležena je serija pozitivnih i ohrabrujućih koraka. Najpre su lideri Zapadnobalkanskih ekonomija (Srbija, Albanija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Kosovo*) sredinom oktobra u Berlinu usvojili Zajedničku deklaraciju Berlinskog procesa kojom su ponovo potvrdili dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju, priznajući da su demokratija, osnovna prava i vladavina prava preduslovi za političku stabilnost, prijatan poslovni ambijent i ekonomski prosperitet regiona.
Evropska komisija odobrila je reformske agende Srbije Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije i Kosova* posle pozitivnog mišljenja država članica EU. U svojim ambicioznim Reformskim agendama, pet ekonomija Zapadnog Balkana obavezuju se na društveno-ekonomske i fundamentalne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i približavanje EU.
Sastanak u Berlinu bio je prilika da se razmotre rezultati desetogodišnje saradnje u okviru Procesa i istaknu dostignuća koje je Zapadni Balkan postigao u približavanju Evropskoj uniji. Među impresivnim dostignućima (alatkama) koji osposobljavaju države regiona za integraciju u Uniju su: regionalni ekonomski prostor, zajedničko regionalno tržište, regionalni sporazum o romingu, sporazumi o mobilnosti, Zelena agenda, saradnja mladih, Partnerstvo za klimu Zapadnog Balkana i Nemačke, Digitalni samit, Ugovor o transportnoj zajednici, Zeleni koridori, unapređenje saradnje u energetskoj sigurnosti i energetskoj tranzicije, istraživanje i inovacije, Investicioni forum privrednih komora, Fond za razvoj preduzeća i inovacije i Fond za istraživanje. Uspehom Samita u Berlinu smatra se i novi akcioni plan za zajedničko regionalno tržište, za koji nemački kancelar Olaf Šolc tvrdi da je temeljni dokument daljeg produbljivanja privredne integracije regiona. Sastanak u Berlinu bio je samo uvertira u seriju događaja koji Srbiju (i region Zapadnog Balkana) još čvršće vezuju za Evropsku uniju.
Prvo je Evropska komisija odobrila reformske agende Srbije Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije i Kosova* posle pozitivnog mišljenja država članica EU. U svojim ambicioznim Reformskim agendama, pet ekonomija Zapadnog Balkana obavezuju se na društveno-ekonomske i fundamentalne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i približavanje EU u okviru Plana rasta u periodu od 2024. do 2027. godine. Odluka Komisije bila je ključni korak da se omoguće isplate šest milijardi evra u okviru Instrumenta EU za reformu i rast. ,,To je naša mapa puta da približimo ekonomije Zapadnog Balkana našoj. I da damo njihovim kompanijama pristup i sredstva da se takmiče na našem jedinstvenom tržištu”, izjavila je tim povodom Ursula fon der Lajen, šefica Evropske komisije. Inače, prema metodologiji Evropske komisije, prva tranša za Srbiju iznosi oko 112 miliona evra, od ukupno 1,58 milijardi evra, koliko će joj biti na raspolaganju do kraja 2027. godine, ukoliko ostvari sve što je reformskom agendom predviđeno.
O reformskom napretku Srbije, fon der Lajen se bez kurtoazije izjasnila prilikom posete Beogradu: ,,Želim da se zahvalim na sjajno obavljenom poslu kada je reč o reformskoj agendi. Srbija je jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja. Na dobrom ste putu da sledeće godine postanete deo jedinstvene zone za plaćanje u evrima. Partnerstvo Srbije i EU jača. Mi otvaramo vrata jedinstvenog tržišta EU za srpske kompanije, a zauzvrat je potrebno da se ostvare određene reforme. Verujem da je budućnost Srbije u EU”. Odavno se ovakve laskave ocene nisu čule iz usta nekog od najviših evropskih zvaničnika.
Samo dan kasnije stigla je informacija da Plan rasta za Zapadni Balkan postaje operativan. Inače, Plan je tako dizajniran da Srbiji nudi mogućnost da evropskim novcem finansira sopstvene reforme kako bi ekonomske, društvene i političke performanse prilagodila evropskim pravilima i vrednostima. Cilj Brisela je da isplate počnu što pre, a predsednica Evropske komisije očekuje da se to dogodi pre kraja godine. Srbiju do kraja godine čeka prva tranša od 112 miliona evra. Ta tranša je predfinansiranje, a ostatak isplata će ići postupno po kalendaru reformskih koraka. Da bi povukla svih 1,58 milijardu evra Srbija se obavezala da sprovede ukupno 98 mera navedenih u reformskoj agendi u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava. Iduće godine Srbija će moći da povuče 428 miliona evra, od toga 122 miliona bespovratno ako ojača kapacitete transportne mreže gasa i primeni preporuka ODIHR u izmeni izbornih zakona. Među preduslove za korišćenje fondova ubrajaju se poštovanje demokratskih mehanizama i princip vladavine prava.
Interes Srbije za diversifikaciju izvora snabdevanja energentima, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu i efikasniji razvoj obnovljivih izvora energije konkretizovan je u Beogradu nepunih mesec dana posle potpisivanja Sporazuma u Vašingtonu.
Čestitke Srbiji šefice Evropske komisije na dobijanju investicionog rejtinga, iako je na prvi pogled moglo tako da zvuči, nisu bile puka kurtoazija. Dobijanje investicionog rejtinga koji je Srbiji dodelila agencija S&P važna je vest za državu i privatne kompanije. Ali, jedan detalj iz obrazloženja agencije S&P zaslužio je dodatnu pažnju. Naime, Agencija upozorava da je mogući rizik po očuvanje (i buduće podizanje) rejtinga Srbije snabdevanje energentima i zato sugeriše neodložnu energetsku diversifikaciju kako Srbija ne bi zavisila od ruskog gasa. S&P ocenjuje da je to egzistencijalno i bezbednosno pitanje Srbije.
Deo te energetske diversifikacije Srbija je demonstrirala kroz novo globalno pozicioniranje i strateško partnerstvo.
Gotovo paralelno s cementiranjem evropskih integracija teče proces osmišljavanja i otvaranja strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama. Kao ”ledolomac” budućeg sveobuhvatnog strateškog povezivanja Srbije i SAD poslužio je Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike. Posle potpisivanja u Vašingtonu moglo se čuti da je to prvi sporazum o strateškoj saradnji potpisan između dve zemlje i da je samo prvi u seriji planiranih strateških sporazuma između Srbije i SAD. Pregovori koji su oblikovali Sporazum trajali su više godina a u njima su učestvovali stručnjaci iz pet američkih agencija, što samo govori o ozbiljnosti pristupa američke strane. Sporazum omogućava američkim kompanijama da više investiraju u tehnologije održive čiste energije u Srbiji i da se ravnopravno takmiče na srpskom tržištu. Cilj Sporazuma je ubrzanje ukidanja proizvodnje električne energije iz uglja, što znači da će se Srbija brže ukljućiti u međunarodne napore za smanjenje emisije štetnih gasova i plaćati manje takse za njihovo emitovanje. On neće uticati na smanjenje zavisnosti Srbije od ruskog gasa jer se ne odnosi na projekte koji uključuju fosilna goriva, ali otvara vrata ulaganju u razvoj nuklearne energije u Srbiji.
Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike sa Sjedinjenim Američkim Državama (uopšte prvi sporazum o strateškoj saradnji dve zemlje) širom otvara vrata seriji novih sporazuma i zaokruživanju strateškog partnerstva sa najvećom svetskom ekonomskom silom.
U poslovnim i političkim krugovima obe zemlje Sporazum je ocenjen kao početak nove ere saradnje Srbije i SAD, jedan od bitnih momenata u istoriji odnosa dve zemlje i ekstremno važan korak u produbljivanju saradnje dve vlade i podsticanju saradnje privatnih sektora dve zemlje.
Do 18. septembra, kada je Sporazum potpisan, Srbija i SAD nisu imale ni jedan sporazum o strateškoj saradnji, niti imaju sporazum o strateškom partnerstvu. Srbija takve sporazume ima od ranije s Ruskom Federacijom i NR Kinom (s kojom je potpisala i sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu).
Zanimljivo je da je odmah po potpisivanju Sporazuma započela njegova praktična primena. Interes Srbije za diversifikaciju izvora snabdevanja energentima, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu i efikasniji razvoj obnovljivih izvora energije konkretizovan je u Beogradu nepunih mesec dana posle potpisivanja Sporazuma u Vašingtonu.
Ubrzanje evropskih integracija i strateško partnerstvo sa SAD nesumnjivo ima pozitivan uticaj na srpske privatne kompanije. Evropska unija u okviru podrške reformama u Srbiji otvara svoje tržište za kompanije iz Srbije.
Pored Foruma, konzorcijum južnokorejske kompanije Hyundai Engineering i američke UGT Renewables potpisao je s Vladom Srbije ugovor o izgradnji samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije u Negotinu, Zaječaru, Odžacima, Lebanu, Leskovcu i Bujanovcu. Ovim projektom ostvariće se ciljevi energetske tranzicije, biće ispunjene međunarodne obaveze Srbije, eliminisan uvoz električne energije i osigurano dugoročno snabdevanje potrošača po ekonomski pristupačnim cenama. Razumljivo je da su solarne elektrane u prvom planu interesovanja javnosti, ali ključni element ovog projekta je baterijski sistem za skladištenje električne energije ukupne instalisane snage od najviše 200 MW/400 MWh. Baterijski sistemi za skladištenje električne energije relativno su novi model razvoja energetske bezbednosti i samo mali broj najrazvijenijih zemalja u svetu ih gradi i koristi.
Ocene stručnjaka iz ove oblasti su da je šest solarnih elektrana jedan od najvećih pojekata u Evropi, a kad počnu sa radom drastično će promeniti energetski portfolio Srbije. Nije nevažna činjenica da ovaj projekat može da bude ogledni primer za mnoge američke (i druge svetske) kompanije da uđu na srpsko tržište.
Sredinom oktobra u Beogradu je održan do sada najveći Poslovni forum Srbija – Japan, na kome je ove godine učestvovalo preko 100 japanskih kompanija, većinom iz sektora informacionih tehnologija, energetike i zaštite životne sredine. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, prisustvovao je forumu i tom prilikom najavio uspostavljanje avionske linije Beograd – Tokijo u narednih šest meseci kako bi se otvorila vrata novim partnerstvima u strateškim sektorima.
Ubrzanje evropskih integracija i strateško partnerstvo s SAD nesumnjivo ima pozitivan uticaj na srpske privatne kompanije. Evropska unija u okviru podrške reformama u Srbiji otvara svoje (trenutno jedno od najvećih svetskih) tržište za kompanije iz Srbije i opredeljuje značajan kapital za jačanje konkurentnosti srpskih kompanija da mogu da se takmiče na tom tržištu. S druge strane, partnerstvo sa SAD u oblasti energetike omogućava srpskih privatnim kompanijama da se uključe i sarađuju s vodećim američkim firmama u projektima energetske tranzicije i da kroz izgradnju izvora čiste energije imaju dugoročnu sigurnost u snabdevanju električnom energijom kao značajnim preduslovom uspešnog poslovanja.
Autor: IPESE Research Team
Naslovna slika: EU in Serbia
