GEORGE FRIDMAN, SVETSKI POZNAT GEOPOLITIČKI AUTOR: Svetski poredak se konstantno menja, može doživeti slom, ali Sjedinjene Američke Države će opstati i zadržati svoju moć.

Džordž Fridman, poznati geopolitički autor, osnivač kompanije „Geopolitical Futures“ i bivši predsednik Stratfora, dao je intervju za IPESE novinaru Draganu Biseniću.

Fridman je bio toliko popularan i poštovan kao prognozer globalnih političkih dešavanja da je u jednom trenutku u komentaru The New York Times napisao da „Kada ste u blizini Džordža Fridmana, postoji iskušenje da ga tretirate kao magičnu kuglu“.

Govoreći o našem području, Fridman je rekao da je “ovo region sa obrazovanim i sposobnim ljudima koji treba da ostvare svoj potencijal i dožive rast”.  

IPESE: Džordže, lepo je videti Vas posle toliko godina, skoro 30 godina. Veoma dug period, od 1996. do 2023. Danas imamo različite sudove o tome šta se dešavalo tokom svih ovih decenija. Državni sekretar Blinken je rekao da se sada suočavamo sa uništenjem i krajem posthladnoratovskog svetskog poretka. Sekretar Kisindžer kaže da sada vidimo najveću pretnju postojećem Svetskom poretku. Šta mislite o tome?

Fridman: Nikada nisam bio siguran šta znači Svetski poredak. A svet je uvek bio neuređen. I uvek je postojao taj strah da će se urušiti i da će doći do sistematske promene u načinu na koji funkcioniše globalni sistem. Kad god se to dogodi, veće sile se plaše da će njihova moć opasti. Obično se to ne dešava. Dakle, zaista moramo da razumemo promene koje se dešavaju, osvajanja, ali više, izvesnosti od kojih smo živeli, šta će se dogoditi. Vidite, oni su pogrešili. Svetski poredak je još uvek tu.

IPESE: Svi sada vidimo dva velika događaja. Jedno je rat Ukrajine i Rusije, a drugo početak nevolja na Bliskom Istoku.

Fridman: Pa, tvrdio bih da najveći problem nije ni jedno ni drugo. Najveći problem je Kina. Kina je, nakon što je Deng Sjaoping preuzeo dužnost, bila mesto procvata. Kina je prevazilazila Svet. Sada je Kina u ekonomskom metežu, u političkom je previranju, nestanak ministara i tako dalje, i sa tenzijama između unutrašnjosti Kine i obalnog područja. Dakle, ono što treba razumeti je sledeće, ono što je zaista važno: šta god da se desi u ukrajinskom ratu, to neće preokrenuti svet. Još jedan izraelski rat sa Arapima neće ništa promeniti. Ali Kina, i očekivanja koja imamo od Kine, za koja mislim da su bila uveliko precenjena, to čini veliku razliku u tome kako svet funkcioniše. Zato što su svi gledali na Kinu kao na mesto gde bi mogli da idu dalje, sa kapitalom, kao mesto za trgovinu, i tako dalje. A to nije ispalo baš tako.

IPESE: Da li mislite da bi savez između Rusije i Kine mogao biti održiv?

Fridman: Mogli biste održati bilo koji savez. Ali pitanje je ovde šta Kina ima da ponudi Rusiji, šta joj je potrebno, a šta Rusija ima da ponudi Kini? Ono što je Kini potrebno jesu izvozna tržišta, da bi mogla da prodaje svoju robu, i potrebna su joj kapitalna ulaganja. Rusija joj to ne može dati. S druge strane, Rusiji su potrebni ljudi i oružje i tako dalje, ali Kina je daleko od Rusije. Ali još važnije, to nije rizik koji Kina sebi može priuštiti u trenutku velikih nevolja. Dakle, ovaj savez je nešto o čemu mnogo pričamo, jer su to dve velike sile, ali Rusija i Kina u stvari jedna drugoj ne mogu pomoći. Svakoj od njih je potrebno nešto što ova druga ne može da joj da.

IPESE: Šta je sa Evropom?

Fridman: Pa, Evropa je područje sa više nacija, od kojih svaka ima svoje interese. I one sarađuju kada im je to u interesu. „Umotana“ je u nešto što se zove Evropska unija i NATO, što bi trebalo da ih kontroliše, ali ih to zapravo kontroliše samo kada oni tako žele. Dakle, ako Francuzi žele da Evropa izgleda na određeni način, a Nemci žele da izgleda na drugi način, Evropska unija teško da će moći da ih kontroliše. Ono što EU uspeva da uradi, to je da kontroliše manje zemlje koje očekuju novac ili nešto drugo od Evropske unije. A onim zemljama koje su posredno umešane u rat možda će biti potrebna finansijska pomoć. Dakle, ono što ja vidim ovde je mit, ovaj mit o Evropi. Kao što nikada ne postoji ništa između Nemačke i Francuske. Pre pedeset godina isto je kao i danas.

IPESE: Kakav je američki stav o Ukrajini i odnosima sa Rusijom? 

Fridman: Prvo, zapamtite nešto veoma važno u vezi sa Sjedinjenim Državama. To je jedina velika država na svetu na koju ne može da se izvrši kopnena invazija. Kanada, Meksiko, nijedna od njih to nije kadra. Tamo odakle može doći invazija, to je preko mora. Dakle, za Sjedinjene Države, kontrola, recimo, Pacifika, od Kineza, ovo je veoma važno. I za Atlantik je važna kontrola. Dakle, moramo da shvatimo da to nije evropska zemlja okružena susednim zemljama. Amerika je pomorska sila, i drugo, veoma bogata zemlja. Drugim rečima, može sebi da priušti vrstu mornarice koju ima, ali može i da posluje u celom svetu. Dakle, to je čini moćnijom nego što se čini, jer je bezbedna na način na koji Rusija i Kina nisu. Sigurna je od napada, a ima bogatstvo. To je veoma posebna zemlja. I tako se ponaša. Smatra sebe veoma posebnom.

IPESE: Ali iako su Sjedinjene Države tako moćne, napisali ste knjigu o približavanju unutrašnje krize u Sjedinjenim Državama.

Fridman: Svaka zemlja ima krizu. Morate zapamtiti da su Sjedinjene Države zemlja koja se stalno inovira. Nema idealan okvir, ali se stalno menja. I kako se menja, stvara ogroman stres i nezadovoljstvo. Tako 1970. godine, na primer, imali smo krizu Vijetnama, krizu arapskog naftnog embarga, krizu predsednika Niksona, koji je kriminalac… Sve te stvari su postojale tada. Ali ono što je važno u toj krizi je da smo je prevazišli, bez teškoće. Dakle, ono što izgleda kao kriza koja bi mogla da slomi drugu zemlju, ne slama zemlju koja očekuje krizu, koja očekuje da će evoluirati. Dakle, kada razmišljate o državama, Sjedinjene Države imaju fleksibilnost koja je ugrađena u njene osnove.

IPESE: Kako će se ta kriza pojaviti, a kako nestati?

Fridman: Pojavljivaće se i nestajati u zavisnosti od njene potrebe i izvesnosti. Dakle, Sjedinjene Države ne moraju da budu oprezne kao druge zemlje. Zbog svog geografskog položaja, i još par stvari, one mogu sebi da dozvole greške koje druge zemlje ne mogu. I one čine svaku zamislivu grešku. A moć ipak ostaje. Dakle, moramo razmišljati o moći u smislu njene fleksibilnosti. Država koja nema nikakvu fleksibilnost ima određenu moć u nekim okolnostima, ali prednost Sjedinjenih Država je u tome što su toliko fleksibilne da mogu ne samo da prežive krizu, već mogu da stvore stvari za koje niko nije mislio da se mogu stvoriti.

IPESE: Dakle, ne mislite da bi se svetski poredak mogao uskoro urušiti?

Fridman: Svetski poredak se može urušiti, ali ne može se urušiti nešto važno kao što su Sjedinjene Države. Gledajte, svetski poredak se stalno menja. To se menja od Prvog svetskog rata do Drugog svetskog rata, od Drugog svetskog rata do Hladnog rata, a ideja da postoji nešto što je „sveto“ u Svetskom poretku je zaista čudna ideja. Realnost je da se sada dramatično menjamo. A jedna stvar koja se sada menja je sposobnost Rusije da se brani od Zapada. Druga stvar je što se učinak Kine menja. Mnoge stvari se menjaju, ali ideja da postoji neka vrsta „svetog“ svetskog poretka koji moramo da poštujemo je… pa, ono što mi tu zaista kažemo je „onako kakav je svet bio kad sam ja bio mlad, tako mora da postoji zauvek“.

IPESE: Kako bi se mogao okončati ukrajinsko-ruski rat? Kako bi se to moglo pregovarati sa Rusijom?

Fridman: Prvo moramo da razumemo zašto idemo u rat. Moskva je veoma blizu ukrajinske granice. 300 milja daleko. Kroz svoju istoriju, Rusija je preživela Napoleona i Hitlera zahvaljujući udaljenosti koju su morali da pređu da bi stigli do Moskve. Oni su tu stali. Sada, sa padom Sovjetskog Saveza, ta distanca je nestala. I Rusija je morala da, kako bih i očekivao, izuzetno proširi tu distancu. Problem je sledeći: da su je proširili tako da obuhvati celu Ukrajinu, sada bi oni bila na granici NATO-a, sa zemljama NATO-a. A to Sjedinjene Države nisu mogle da prihvate. Dakle, ono što ste imali bila su dva vrlo razumna imperativa. Amerikanci nisu hteli Ruse na toj granici, Rusi nisu hteli Ukrajince blizu Moskve. I krenuli su u rat. U ovom ratu niko ne pobeđuje. Ukrajinci neće dobiti rat, ako pod tim mislite da preokrenu tok rata sa Rusima. Rusi nemaju snage, pokazalo se u proteklih godinu i po dana, da slome Ukrajince, pa čak ni da im se približe. A Amerikanci, koji su veoma pametni, nisu direktno umešani u rat, već se staraju da se on nastavi. Dakle, u ovoj situaciji, ovo mora da prestane. Mora da prestane, jer je stvarno glupo. Ne mogu nastaviti da se bore. Dakle, Rusija neće dobiti ono što želi. Ali možete nešto da ponudite Rusiji. A ono što biste mogli da ponudite Rusiji su transferi tehnologije iz Sjedinjenih Država. To bi Rusiji omogućilo da izgradi određene proizvode i postane prilično bogata. Jer svačija „tajna“ je to da, okej, oni su zabrinuti zbog „Napoleona“, ali ono što zaista žele je da dobro žive. Oni žele da njihovi oligarsi rade lepo, a SAD im to mogu pružiti. Rusi bi morali da pristanu da uzmu samo mali deo Ukrajine, možda Donbas, a Ukrajinci će morati da progutaju činjenicu da neće poraziti Ruse. I da će zadržati većinu svoje teritorije, ali ne celu teritoriju. Ovo je politički veoma teško za obe zemlje, da Putin prizna da nije uspeo, da Ukrajinci priznaju da nisu uspeli, to su veoma teške stvari. Ali nema drugog izbora. Ovo ne može dalje. Rat je gotov, samo niko ne zna kako da ga zaustavi.

IPESE: Kako vidite regionalnu perspektivu za zemlje bivše Jugoslavije i Balkana? Mnogo se pričalo o ulasku tih zemalja u Evropsku uniju. Drugi deo koji je važan za nas je pitanje Kosova. Pre par dana imali smo pismo koje su potpisali kancelar Šolc, predsednik Makron i premijerka Meloni, u kojem se Srbija poziva da prizna de fakto nezavisnost Kosova. Ali to je za nas veoma teško, skoro nemoguće. Pogledajmo šta se sada dešava u Azerbejdžanu, sa Nagorno-Karabahom i svim tim pitanjima vezanim za teritorijalni integritet. U UN se govorilo o tome, a SAD su najveći branilac teritorijalnog integriteta. Ovo nije atmosfera u kojoj možemo da kažemo „ok, uzmite 15% naše teritorije“.

Fridman: Pa, zapamtite, priča je samo priča. I stalno govore ovakve stvari, ne očekujući da će nešto od toga proći. Ključno pitanje ovde nije pitanje Kosova, koje se nekako mora rešiti, veći pitanje kako Balkan, kako Srbija da se izgradi izlazi kao značajna ekonomska sila? Kada posmatramo Evropu, vidimo koliko je dobro razvijena, a znajte da vam oni neće pomoći u tome razvitku. Njima nisu potrebni konkurenti. Ali ono što mora da se desi – ovo je region sa obrazovanim ljudima, sposobnim ljudima, ljudima koji putuju svetom, koji znaju šta se može prodati i kupiti, a region konačno mora da počne da potencira ključno pitanje ekonomskog rasta u svetu koji raste i koristi taj rast. Ne znam kako da rešim tu krizu koju imate, ali uglavnom treba je zaobići. Jer ona neće nestati, a ljudi će nastaviti da drže govore u Ujedinjenim nacijama. Dakle, ključna stvar za svaku zemlju svuda – fokusirajte se na centar gravitacije vaših potreba. Zatim uzmite svoje sposobne biznismene, svoje sposobne tehnologe i tako dalje, i oslobodite ih, pustite ih da rade, i čekajte da se dobre stvari dešavaju. Ja sam u Americi, pa govorim ljudima da rade ono što bi Amerikanci uradili, ali to nije loše, jer Evropska unija je, mislim, neuspeh, a Sjedinjene Države nisu. Dakle, možda biste želeli da se fokusirate na Sjedinjene Države. Ali ključ je – iskoristite svoj talenat da zaradite novac. To je temelj vaše bezbednosti.

IPESE: Hajdemo ponovo u SAD. Sledeće godine nas očekuju predsednički izbori, a čini se da će se kao kandidati pojaviti dva bivša rivala, bivši predsednik Tramp i predsednik Bajden. Kako vidite taj proces i to rivalstvo među njima i kakav će biti ishod?

Fridman: Prvo, veoma je važno shvatiti da predsednik nije toliko važan. On ima poziciju, drži govore, donosi odluke, možda ga neko prati, možda neko ne. Drugim rečima, predsedništvo je simbol zemlje. I to je važno. Ali ideju da će neko okrenuti Sjedinjene Države na ovaj ili onaj način, pa, videli ste u slučaju Trampa katastrofalne pokušaje koje je napravio i njihov ishod. Mislim da se u ovom trenutku Bajden neće kandidovati za predsednika. Mislim da njegova partija ne želi da ga vidi kao kandidata. Mislim da Tramp ima odlične šanse da bude u zatvoru, a on bi odatle mogao da predsednikuje, što bismo voleli da vidimo. Ali moramo zapamtiti da Sjedinjene Države, prema mom modelu, upravo sada prolaze kroz ogromnu promenu u načinu na koji se ponašaju. To deluje kao nepodnošljiva kriza. Ali postoji mnogo ljudi koji imaju veoma različite poglede. Opet, zapamtite, u SAD nije diktatura. Predsednik neće donositi sve odluke, pa čak ni većinu njih. On će pokušati da prođe, ali ako se fokusirate na stanje predsednika i pokušate da razumete Sjedinjene Države iz te perspektive, pogrešićete. To su veoma različite stvari.

IPESE: Znamo vas kao predsednika Stratfora. Čime se sada bavite i koja je vaša kompanija sada?

Fridman: Moja kompanija je Geopolitical futures. To je Stratfor, ali iz raznih poslovnih razloga nije bilo pametno nastaviti u tom režimu. U ovom poslu smo već skoro 10 godina, radeći ovo što radimo, a naš cilj je krajnje jednostavan: da se svetu objasni šta se dešava, a da nismo motivisani bilo kakvim verovanjima. Dakle, to je velika prostorija ljudi ispunjena nedostatkom vere, ljudi koji pokušavaju da razumeju Svet. I to je prilično dobar način da se to uradi.